Робот "made in Serbia"

Економска криза утицала је на смањење инвестиција у привреди и мања улагања у аутоматизацију, али не и на исплативост домаће памети – тако кажу у првој домаћој фабрици робота у сремском селу Платичеву.

Одатле инжењери не одлазе, одлазе само роботи са ознаком "произведено у Србији".

За један минут без муке и помоћи напакује се 120 производа. На најтежим физичким пословима робот мења шест радника и не умара се.

"Најбитнија нам је идеја, а најтеже да се уради софтвер. За ову линију нам је требало око три месеца да је реализујемо од нулте до крајње тачке", објашњава електроинжењер аутоматике Борислав Перић.

Од паковања до варења, подизања, истовара и утовара – роботи из Платичева могу да ураде све по жељи купца, а живот им даје 20 младих инжењера.

"Ја сам завршио мехатронику и три године већ радим овде и ово јесте остварење нечега што сам ја замислио јер ми даје могућност да напредујем, да видим нове технологије, да радим нешто што волим", каже инжењер мехатронике Небојша Павлов.

Радослав Попов, машински инжењер, каже да је то пример како се у Србији коначно исплатила српска памет. "Оно што ради на Западу било који инжењер то радимо и ми овде у нашој фабрици", каже Попов.

Када су почели били су им неопходни скупи увозни механички делови. Сада их сами праве и немају дилему. Ни инопартнери се не двоуме за сарадњу са малим колективом са великим умећем.

"Србија је веома значајна и направила је велики корак у изради и примени ове технологије и не разликује се од других земаља у Европи", тврди машински инжењер кипарског "Митидис Поина" Андреас Ламбру.

Од када је пре шест година почео такозвани "плес робота", из Платичева је преко 40 линија отишло у Немачку, Румунију, Француску, Шведску и земље у окружењу.

Да ли због кризе или скептичности према домаћим производима, наше фирме, посебно из централне Србије, предност дају скупљој конкуренцији из Словеније. У Русији наша памет има примат.

"У овом моменту су Руси заинтересовани за роботске линије за заваривање великих комада, рецимо вагона за железницу", истиче Драган Мићић, оснивач фабрике робота ИЦМ – Платичево.

Већи посао – већи и изазов за инжењере креаторе. Тренутно конструишу три наручене линије. До сада су, кажу, на сваки роботски захтев имали домаћи паметан одговор из Платичева.