Британци би да учествују у приватизацији Телекома

Пол Џаџ каже да би британски експерти радо помогли влади у приватизацији "Телекома" како би власт била сигурна да је тај процес завршен у корист Србије, јавља Танјуг.

"Без обзира како желите да продате, да ли све одједном или део, експерти би дали најбоље савете у смислу цене која се може добити и прописа који се морају изменити како би инвеститори дошли", каже Џаџ.

На питање да ли то значи да је Велика Британија више заинтересована да у том процесу буде консултант него инвеститор, он је рекао да је могућа и друга опција.

"Британска мобилна телефонија је јака. 'Водафон' је једна велика британска компанија и било би логично да у том случају то буду они, само немам сазнања о томе да ли су заинтересовани за ту куповину или нису. Има много компанија које су потенцијални купци државне имовине у Србији ако су услови коректни", навео је Џаџ.

Џаџ је истакао да постоји известан број инвеститора у области грађевинарства који су заинтересовани за пројекте у Београду, али и указао да Влада мора да да добре услове како би привукла новац.

На питање како страни инвеститори гледају на хапшења великих бизнисмена у Србији, осумњичених за малверзације, утају пореза и слична кривична дела, он је рекао да је то јако добар сигнал за стране инвеститоре, јер они не воле када је земља корумпирана.

"Кључ сваке земље је владавина права. Не знамо да ли су ухапшени криви или невини. Ако су криви, влада је у праву што је кренула у хапшења јер корупција дестабилизује читаву економију", навео је председник Британско-српске привредне коморе.

Џаџ оцењује да британски инвеститори, попут "Бритиш Американ Тобака" у Србији послују добро, упркос томе што је политичка и економска ситуација у последњих неколико година била тешка.

Извештај Светске банке као репер 

Многе компаније када размишљају да уложе у неку земљу, према његовим речима, гледају у извештај Светске банке "Дуинг бизнис" који рангира 189 земаља, а на којем је Србија отприлике на половини листе.

"Влада је свесна тога, о томе смо причали и они знају и покушавају да кроз законске измене унапреде те ставке, попут издавања грађевинских дозвола, али ово јесу у неку руку препреке, јер компанија која жели да инвестира гледаће у многе земље где би могли да отворе представништво, фабрику", категоричан је Џаџ који истиче да код инвеститора нема мањка новца.

Једну од предности Србије као инвестиционе дестинације, Џаџ наводи ниске трошкове рада.

Упитан има ли начина да радници у Србији буду добро плаћени, а да истовремено земља буде атрактивна за инвеститоре, он каже да је одговор у економском расту.

Визни систем који постоји између Србије и Британије отежава пословну сарадњу, указује председник Британско-српске привредне коморе.

"Србија је посебно оштећена оваквим визним режимом јер се одлуке о издавању визе не доносе у Београду већ у Пољској. То јесте незгодна ствар, и не може се бранити из угла бизниса. Много је политике присутно"; истакао је Џаџ.

Упитан да ли је већ српским фирмама стављено на располагање око 100 милиона евра о чему се говорило у јавности када је изабран за шерифа лондонског Ситија, Џаџ је рекао да је српским фирмама тешко да дођу до новца јер их банке нерадо кредитирају.