Јункеров план да "запосли Европу"

Пројекат полази од недостатка инвестиција у Европи које су за 15 одсто мање него 2007. године што је последица кризе. Међутим, и поред обилне ликвидности у привреди, потребне су приватне инвестиције, док су јавне инвестиције ограничене због тесне буџетске политике држава, преноси Бета.

"Стварамо 'Европски фонд за стратешке инвестиције' који ће омогућити издвајање 315 милијарди евра у наредне три године", рекао је Јункер представљајући план у Европском парламенту.

Јункер је поручио и да је "време да поново запослимо Европу".

"Земље чланице би требало да учествују у Фонду како би допринеле његовој ефикасности", рекао је Јункер посланицима Европског парламента у директном обраћању из Берлина.

Јункер није искључио могућност да се касније инвестира и више од 315 милијарди евра.

Председник Европске комисије ће план представити и на самиту ЕУ 18. и 19. децембра у Бриселу.

Европски комесар за економска питања Пјер Московиси је нагласио потребу да се нађу нови ресурси. У супротном ће "настати зачаран круг што ће бити промашај", те је зато потребан храбар и иновативан механизам.

Планом који би се спроводио три године управљаће Европска инвестициона банка.

Фонд ће имати 16 милијарди евра у гаранцијама из буџета ЕУ, од чега ће половина бити из постојећих буџетских средстава. Уз још пет милијарди евра од ЕИБ, укупан износ ће бити 21 милијарда.

То је мали део амбициозне инвестиције, али то је кључни део Јункеровог плана: тај фонд би требало да буде "ублаживач ризика" који ће, нудећи чврсте гаранције, привући приватна средства која сада нису у реалној економији.

План вредан 315 милијарди евра 

Рачуницом да ће тај механизам привући 15 пута више новца од сопствене вредности, а ту рачуницу коју Брисел сматра "опрезном", очекује се да почетни износ мобилише укупно 315 милијарди евра, каже Европска комисија.

Тиме финансирани пројекти ће бити изабрани с листе коју ће поднети државе-чланице.

Међутим, неће бити "квота за државе", каже један европски извор, већ ће о рангирању пројеката одлучити савет стручњака, зависно од значаја пројеката.

Стратешка инфраструктура, као што су дигитална технологија и енергетика, затим транспорт, образовање, истраживање и иновације, биће у средишту пажње.

Део новца, до 75 милијарди евра, биће резервисан за мала и средња предузећа којима је тешко да дођу до извора финансирања.

План предвиђа и могућност других доприноса, укључујући и државне, из САД, али такве изворе план не захтева јер има земаља, попут Немачке, које се нерадо упуштају у јавну потрошњу.

Међутим, неће бити обесхрабривања државних фондова земаља које желе да допринесу, и тај новац им се неће рачунати као дефицит и дуг.

Европска комисија сматра да би инвестициони план могао додати између 330 и 410 милијарди евра у европски БДП и створити између једног и 1,3 милиона радних места у наредне три године.

Питање је да ли ће то бити довољно да се превазиђе неспремност инвеститора и убеде скептични: један европски извор рекао је за АФП да укупно очкиваних 315 милијарди евра већ изгледа "превише оптимистично" јер је фактор очекиваног умножавања основне, званичне инвестиције, приватним улагањима већим 15 пута, "веома претеран".