Србија ће учинити све да оствари већи раст од ЕУ

Гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић која је учествовала на конференцији о европској економској интеграцији "Изазови ребаланса у Европи- перспективе за централну, источну и југоисточну Европу", каже у изјави за агенцију Танјуг да се бечки скуп бавио свим дешавањима на финансијским тржиштима, почев од САД и Феда, чији је утицај значајан за "оно што називамо језгро ЕУ, најразвијеније земље, али од којих у великој мери зависе и кретања у Србији".

Према њеним речима, овај скуп за Србију значи прилагођавање новонасталој ситуацији у Европи и САД, а то подразумева, како објашњава, да се трошење прилагоди приходима, да се прилагоде биланси банака тако да дају кредите само онима који су спремни да их враћају и да банке ставе испред профита ризичност пословања и прилагоде валутну структуру.

"То значи да она валута у којој зарађујете треба да буде валута у којој се задужујете, јер је све друго ризик који ће пре или касније произвести шокове, јер смо ми мала отворена економија, која је изложена свим шоковима који долазе од Америке, свим не тако значајно позитивним утицајима који долазе из Европе, али и шоковима који долазе са европског простора", истиче Табаковићева.

Указује да су на скупу учествовали представници академске струке, привреде, банкари и централни банкари. Према њеним речима, не треба имати само суморне прогнозе, већ је неопходно бити оптимистичан.

На бечкој конференцији био је и председник ЕБРД Сума Чакрабарти, међународне финансијске организације која је за Србију, поред ММФ и Светске банке, једна од најзначајнијих које подржавају курс који је Србија одабрала за решавање проблема прилагођавања и свог будућег економског раста.

"Једна од првих и конкретних акција у којима ЕБРД жели да учествује јесте решавање ненаплативих кредита с једне стране, али и јачање капацитета Агенције за осигурање депозита, која је у овим кризним временима много значајна", каже гувернер НБС.

Наглашава да лично мисли да је "ЕБРД, заједно са НБС, али и Владом Србије учинила много да то не буду само планови и приче", додајући да смо део пројеката већ конкретизовали и да ће један од наменских кредита за ове сврхе бити на ратификацји на првом парламентарном заседању.

Јоргованка Табаковић наглашава да се са ЕБРД заједнички ради и на пројектима који се тичу унапређења те регулативе.

"Да банке могу да позамљују онима који могу да враћају кредите, то подразумева решити ненаплативе пласмане оних који су у еуфоричном времену раста мислили да, када доносе пословне одлуке, треба да узимају у обзир само добре стране а да не уважавају стварност да се у тренутку могу променити околности, а последице тога сада трпимо сви", сматра Табаковићева.

Додаје да је НБС оптимистична и реална у сагледавању затечених проблема.

"Верујемо у прогнозе гувернера Новотнија, а Србија ће са своје стране чинити све да их оставари", поручује Јоргованка Табаковић.

Нема разлога за страх од слабљења динара

Гувернер Народне банке Србије поручује да нема разлога за страх од слабљења динара у односу на евро.
Коментаришући пробијање такозване "психолошке границе" од 120 динара за један евро каже да психолошка граница зависи од тога ко је саопштава.

"Оно што је у Србији најзанимљивије јесте да једни те исти тврде да би реалан курс требало да буде 150, једни те исти тврде да курс треба да буде фиксни, да треба да променимо режим вођења монетарне политике, пре свега у смислу циљане инфлације", истиче Табаковићева.

Додаје да је Међународни монетарни фонд дао за право и подржао начин на који НБС води монетарну политику.

Она је изразила уверење да нема разлога за бригу јер никаква паника и страх не доводе до тих нежних и контролисаних раста вредности котација курса, већ уобичајена сезонска тражња за енергентима, која је нешто повећана дешавањима на геополитичкој сцени и узрокована делом поплавама које смо имали у Србији у мају, због чега нису енергетски капацитети могли да буду обновљени.

"Задовољна сам што је у огромној мери тај пристисак на курс изазван и жељом за исплату дивиденди и профита матицама банака које су у иностранству, од стране банака које су позитивно пословале у Србији", истакла је Табаковићева.

"Очекујем да ће све мере које предузимамо, па и мере у ослобађању дела обавезне резерве која је у девизном знаку, допринети да ускладимо задуживања државе за наслеђени, стечени дефицит и да све оне дуго одлагане одлуке у фискалној консолидацији, а то је прилагођавање државе, и одлуке у смањивању потрошње и бољи наплати прихода, сигурно допринети стабилизацији на овој за нас све важнијој позицији која се зове девизни курс", објашњава гувернер НБС.

Према њеним речима, НБС није слепи посматрач догађаја, а ни пасивни, већ активно и доследно учествује на међубанкарском девизном тржишту.

"Не циљамо ниједну вредност курса јер он у Србији није фиксиран. Нема разлога за бригу јер то чинимо врло одговорно, узимајући у обзир све разлоге који краткорочно или дугорочно утичу на његову вредност", поручује гувернер НБС Јоргованка Табаковић.