Арапи заинтересовани за српске производе

Да ли ће се попут заједничке компаније "Ер Србије", подићи и трговинска размена Србије и Уједињених Арапских Емирата? Није тешко надмашити садашње бројке о извозу прехрамбених производа Србије, јер у Емирате извеземо робу вредну тек 800.000 долара. И она мора бити халал.

Ти производи не смеју садржати алкохол, примесе свињског порекла, поједине адитиве и емулгаторе. Халал сертификат има 70 компанија у Србији.

"Неком је теже, неком лакше, широка је лепеза производа када имплементирате халал стандард. У некој фирми која флашира чисту изворску воду много је лакше него у некој фирми која производи сложеније производе као што су кондиторски", истиче директор сертификације халал производа Заки Шалтаф.

Процес сертификације траје од две недеље до месец и по дана и обнавља се сваке године.

"Специфични су захтеви и ова анализа која је трајала дуго ишла је у детаље код свих додатака који се користе. Све компоненте које се додају у млеко морале су да буду испитане", каже Иван Прчић из "Млекаре" Суботица.

У Емирате извозимо минералну воду и прашкасте производе из кондиторске индустрије, а сада стижу и нови захтеви.

"То тржиште је послало захтев за квалитетним јагњећим и говеђим месом и заинтересовани су за воће и поврће, а ми сада морамо да радимо на количинама", објашњава помоћник министра пољопривреде Ненад Катанић.

Ненад Будимовић из Привредне коморе Србије каже да Србија ради са 40 до 60 одсто искоришћености капацитета и да је циљ да извоз повуче производњу.

Шанса је пре неколико месеци стигла и у пиротски крај. Трговци из арапских земаља тражили су да откупе јагњад, али је проблем била потребна количина.

"Ако бисмо ушли у неке трговинске односе са трговцима из арапских земаља, можда бисмо имали неку испорку за око две недеље", каже Горан Поповић из Општине Пирот.

О потенцијалу тржишта исламских земаља говоре бројке. Обухвата милијарду и осамсто милиона потрошача и годишње расте од 10 до 15 одсто.