Хартије од вредности на берзи након измене закона

Министар привреде Србије Жељко Сертић учествовао је на отварању 13. Међународне конференције "Београдска берза".

Сертић је најавио да ће изменама Закона о јавном дугу бити омогућена трговина домаћим хартијама од вредности на берзи.

"То ће поспешити приступ физичких лица државним хартијама од вредности и означити нову еру у начину размишљања о тржишту", рекао је Сертић.

Према његовим речима, на тржиште Србије доћи ће и фондови који могу улагати хартије од вредности које су на берзи.

"Тржиште капитала у наредном периоду мора да постане алтернативни извор финансирања и за велика и за средња предузећа", рекао је министар привреде.

Говорећи о тржишту капитала у Србији, подсетио је да је прошлогодишња анкета више од 1.000 привредника показала да 81 одсто власника предузећа и 87 одсто малих предузетника свој рад финансира из сопствене уштеђевине или зараде, док само незнатан део користи могућност издавања корпоративних обвезница или акција.

Истакао је да су министарства финансија и привреде и цела Влада отворени сервис тржишта које треба да послује по утврђеним правилима игре а да држава ту буде само судија.

Министар је подсетио да је интензивна активност државног врха на пријему делегације из Европе и слању домаћих делегација у друге земље не само политичка порука већ и реформска порука која ће омогућити привлачење инвестиција неопходних Србији.

Нема оправдања за запостављање берзе 

Директорка Београдске берзе Гордана Достанић рекла је да у Србији процес приватизације није искоришћен за изградњу једног од кључних стубова тржишне економије - за берзу.

Достанићева сматра да нема оправданог разлога за запостављање развоја берзе. Оценила је да ако се држава усмери ка озбиљнијем развоју тржишта капитала може да покрене нову индустрију, нова занимања, нова радна места и привредне могућности, као и алтернативне видове штедње и финансирања.

"Тржиште капитала у Србији посматрано као целина има инфраструктуру на задовољавајућем нивоу, али нажалост нема разноврсну и квалитетн
понуду", рекла је Достанићева.

Неусаглашеност стратегије приватизације и развоја тржишта, како је навела, утицала је и на лош квалитет понуде на берзи и број акционара спремних за улагања на берзи.

На формирање домаћег тржишта капитала, према речима директорке Београдске берзе, лоше су утицали висока стопа незапослености, пад стандарда грађана, нестабилност домаће валуте и други макроекономски проблеми, који нису били добра основа за развој индустрије фондова.

Костић: Не смањивати субвенције

Власник и председник МК групе Миодраг Костић оценио је да ће најављено смањење субвенција у пољопривреди имати лоше последице и изразио жаљење што држава подстицаје пољопривредној производњи и даље третира као социјалну, а не развојну категорију.

"У укупном приходу просечног фармера у Европској унији, субвенције учествују 34 одсто, а у Србији четири одсто", рекао је Костић. За 40 година таквих подстицаја европски фармери су, каже, изградили озбиљну инфраструктуру коју српски пљопривредници не могу да достигну.

Костић је казао да се слаже да је начин субвенционисања по хектару обрадиве површине нефункционалан и истакао да би требало да се субвенције дају по произведеним количинама.

Заложио се за продају државног обрадивог земљишта, наводећи да би на тај начин била повећана продуктивност у пољопривреди, отворила би се нова радна места и омогућила велика улагања.