Исплата на руке, штета за државу и за раднике

Радници по закону не могу да поднесу колективну пријаву против послодавца који исплаћује плату на руке, а појединачна пријава суду, која мора бити потписана, аутоматски значи отказ.

Надлежни кажу да могу да реагују само по ретким пријавама запослених, а синдикати тврде да проблем може бити решен договарањем основних зарада за сваки посао.

Радник који је, због страха од отказа, инсистирао да остане анониман, поднео је пријаву Инспекцији рада против послодавца који га је плаћао на руке и који га није пријавио, као ни већину запослених у тој фирми.

"Притиска је било по питању посла, по питању зараде, никад редовно, кад има, колико даје. Услови рада - катастрофа, ни одело нити ништа. Наша српска прича - ако се појавиш јавно онда ћеш да изгубиш и то што имаш. Ето, то је најгора ситуација", прича један радник.

Пореска управа контролише исплату зарада и обрачун доприноса - има ли радник уговор о раду и пријаву на обавезне доприносе. Ако има неправилности, подносе прекршајну пријаву и затварају радњу.

На годишњем нивоу ураде око 10.000 контрола, али немају повратну информацију да ли су ти послодавци и кажњени.

"Организациона јединица која то ради је филијала, немамо те податке на једном месту, односно немамо потребе да их саберемо на једном месту", истиче Душан Граовац из Пореске управе.

Исплате зараде на руке нема у јавном сектору нити у великим системима, али је веома честа у малим и средњим предузећима, где нема синдиката. Проблем је у томе што је минимална зарада основ за исплату, сматрају синдикалци који предлажу решење.

"Да се заустави начин да минимална зарада буде основ за исплату, већ би морало да дође до преговора колико који коефицијент, односно, које радно место колику плату вуче и на тај начин би се изгубио овај начин обрачуна", објашњава Љубисав Орбовић, председник Савеза Самосталних синдиката Србије.

Минимална зарада онемогућава добијање дозвољеног минуса, кредитних картица и чекова и смањује куповну моћ радника.

"Самим тим што имају минималне плате, на неки начин не могу да рачунају на све производе које нека банка нуди и самим тим себи реше неке своје животне битне проблеме и питања. Конкретно, један клијент, који има минималну зараду, не може да рачуна на то да ће добити стамбени кредит", наводи Душан Михајловић из "Збер банке".

Док надлежни не пронађу начин за спречавање наведених малверзација, губе радници, држава, пензиони и здравствени фондови а добијају само послодавци, који су и нелојална конкуренција својим колегама.