Прети ли Србији одлив мајстора?

Таква политика спроводи се већ годинама, али се последњих дана о томе у српским медијима и на друштвеним мрежама много говори. Последице одласка добрих мајстора могле би да буду врло лоше за земљу попут Србије.

Занатлија за извоз немамо - кажу у Привредној комори Србије. Зна се да их је у Србији више од милион, али не зна се који профили недостају, а којих је можда и вишак. Ако без плана крену тамо где је "ладно, ал стандард" - осим са одливом мозгова суочићемо се и са одливом мајстора.

"У пракси остали би без средњег слоја друштва под један. Под два, ко би то радио после код нас? Ми сад дефинитивно имамо проблем, немамо довољно руку које могу да обаве одређене ствари, него се свако прихвата посла ради преживљавања, тако да кад вам неко дође у кућу па се представи да је електричар, водоинсталатер не значи да то и јесте", каже Светозар Бабић из Заједнице предузетника Србије.

Добар водоинсталатер пара вреди. Следећи пут можда се јави из роминга.

"Ако данас занатлија у фирми заради 300-350 евра, а ви му понудите да заради две или три хиљаде, шта мислите да ли ће да се дубоко замисли?", пита Бабић.

А замислиће се и страни инвеститори. Нису добри радници први услов на основу којег се одлучују на улагања , али јесу на листи приоритета.

"Ако тај позив Швеђана већи број људи прихвати, онда ћемо имати дефлацију смањивања броја кандидата, али када погледате ми имамо јако пуно места таквих упражњених која су отворена и нико их не попуњава. То би практично онда значило да ће они који већ имају посао напустити посао овде и отићи", каже економиста Михаило Црнобрња.

На шведској листи је већ годинама седамдесетак дефицитарних занимања, а не мењају се ни услови. Тек када вас шведски послодавац позове, можете да затражите радну дозволу.

У амбасади Шведске рекли су нам да позив занатлијама постоји већ пет година и да их је мала медијска бура која се ових дана око тога дигла збунила.