Влада близу договора са ММФ-ом

Јавна предузећа су први пут била главна тема разговора, а премијер Александар Вучић каже да ће Влада учинити све што Фонд буде тражио. Понавља да ће уз реформе привреда у 2016. имати раст већи од 1,5 одсто, колико је проценио ММФ.

Министарски тим у Немањиној даће све од себе да испуни захтеве ММФ-а зато што је то добро за нашу земљу, каже премијер. Највише отпора, очекује, изазваће промене у пословању јавних предузећа.

Вучић је рекао да има страх од борбе за јавна предузећа много већи зато што су у питању дугогодишње навике које је веома тешко мењати.

Навео је да су просечне плате у јавним предузећима највеће у Србији, 70-80.000 динара, док су просечне плате у приватном сектору око 39.000 динара, што је, како је навео, огромна разлика коју држава не може да поднесе, упитавши се "како рећи челницима синдиката у јавним предузећима да ће бити спроведене праве реформе".

"Да ли сам сто посто сигуран да ћемо успети са јавним предузећима? Нисам. Зато ћу се борити што више будем могао, јаче и жешће – да то урадимо", рекао је Вучић.

Да опише стање на терену јавних предузећа, министар финансија се послужио речником кошаркаша.

"Најважније је да постоје правила и судије. Ми то у привреди немамо – ни правила ни судије. Оно што покушавамо да направимо је да поправимо тај паркет – 640 плочица паркета, 640 предузећа морају бити стављена на своје место. Ако се уклапају у паркет ове привреде биће ту, а ако не, мораће да буду замењени", рекао је министар Душан Вујовић.

Министар привреде Жељко Сертић каже да ће до краја недеље сва јавна предузећа у Србији добити јасно упутство са 19 истакнутих тачака како да направе пре свега план рада за наредну годину.

Према његовим речима, ту су истакнути елементи као што су уштеде, пре свега на службеним путевима, на репрезентацијама, на спонзорствима и дотацијама, на свим оним стварима на којима су уштеде реалне.

Следећи корак министра привреде је да до краја месеца објави план за 502 предузећа понуђена на продају.

"Када буде постигнут аранжман са ММФ-ом и када министар 29. објави план за предузећа, можемо да покренемо процедуру за нови зајам за подршку реформама. Могао би да буде одобрен у марту, а његова висина зависиће од потреба Владе", навео је Тони Верхејен из Светске банке.

Влада рачуницу прави очекујући да Железара и ФАП добију власника и покрену производњу. Планирају да смање број запослених у јавном сектору са садашњих 750.000, да повећају наплату пореза и акциза, а мање дају гаранција и субвенција чак и пољопривреди.

"Поред тога ћемо смањити субвенције онима који узимају а ништа не раде. Условићемо субвенције Железници реструктурирањем мора да ухвати корак са Европом. Нема више гаранција за текуће ствари. ЕПС, Железница и Телеком иду у програм приватизациони саветник", каже Вујовић.

Владимир Вучковић из Фискалног савета каже да када се све сабере могли бисмо са 7,5 да дођемо на пет одсто дефицита. "То би била добра редукција за једну годину и да створимо претпоставке да за три године пустимо на 2,5-3 одсто", навео је Вучковић.

Привреда је у рецесији и није реално очекивати раст ни догодине, процена је Фискалног савета. Већ у 2015, према очекивањима и премијера и Фонда, економски резултат требало би да буде бар један и по проценат бољи.