(Не)ефикасан систем осигурања депозита

После пропасти неколико домаћих банака, завршно са Универзал банком, Агенција за осигурање депозита и санацију банака од јануара је почела банкама да наплаћује додатну тромесечну премију осигурања од 0,4 одсто од висине прикупљених депозита. Како то није довољно за несметан рад, Агенција се додатно задужила код Европске банке за обнову и развој са 200 милиона евра. 

Претходно је од Европске инвестиционе банке повучен кредит од 143 милиона евра за попуну празног фонда за ризике Агенције, па се поставља питање да ли је досадашњи систем осигурања депозита добар. 

Системом осигурања депозита у Републици Србији обухваћени су депозити грађана, предузетника, као и микро, малих и средњих правних лица у износу до 50.000 евра, за које гарантује Република Србија.

Међутим, да ли је Агенција која би требало да осигурава туђе депозите постала и сама предмет осигурања јер је фонд којим располаже остао празан. На то питање Агенција је одговорила сопштењем.

"По отварању стечајног поступка над банком Агенција за санацију банака и осигурање депозита, дужна је да у року од три дана почне да исплаћује осигурање депозита посредством банке исплатиоца. Трошкови исплате осигураних депозита касније се покривају наплатом потраживања из стечајне или ликвидационе масе банке, при чему Фонд за осигурање депозита има приоритет у односу на остале повериоце, наводи се у саопштењу.

Због лошег пословања и гашења Агробанке, Универзал банке и Привредне банке Београд, држава је из буџета исплатила 700 милиона евра за осигуране, али и неосигуране депозите. Та сума једнака је износу који накнадно треба да уштеди у буџету за наредну годину од чега велики део од смањења плата и пензија.

У Европи се обављају стрес тестови банака које морају да имају најмање 12 процената резервисаног капитала и како би се одговорило на евентуално лош сценарио. Експерти наглашавају да је ситуација са ненаплативим кредитима таква да би требало дуплирати тај износ и сумњају у ефикасност досадашњег система осигурања депозита у Србији.

Професор Економског факултета у Београду Ђорђе Ђукић каже да је предлагао да све банке које имају адекватност капитала изнад просека банкарског сектора Србије плаћају 50 одсто мање премију на име осигурања депозита.

"Вођен сам логиком што и околне земље имају искуство, од Мађарске па надаље, да та диференцирана премија награђује банке које добро управљају, кажњава оне који лоше управљају и оно што је јако битно  - ствара амбијент да се не хардазира на тржишту на рачун тога што ће из буџета бити покривени депозити као што је био случај у Србији", рекао је Ђукић.

Економисти предлажу промену закона, да Народна банка искључиво одређује премију ризика за банке, а не као до сада Агенција.

Дотле ћемо се ослањати на међународне институције попут Европске банку за обнову и развој, која кредитно подстиче инфраструктуру домаћег банкарског тржишта. Тиме се подржавају и напори Владе да ојача стабилност финансијског сектора, и поверење инвеститора.