Српска економија под будним оком ММФ-а

Четири дана од почетка разговора Владе Србије и Мисије Међународног монетарног фонда, у јавности нема званичних информација о томе докле се стигло у преговорима. Међутим, стручњаци верују да ће до 20. новембра бити договорен нови трогодишњи аранжман, а да ће у буџету за наредну годину бити више новца за јавне инвестиције које би убрзале економски раст.

Стручњаци ММФ-а су у Београд дошли расположени да склопе трогодишњи аранжман, кажу упућени. Владу ће вероватно похвалити за донете законе и мере штедње, али уз оцену да то није довољно.

Економиста Стојан Стаменковић, координатор у часопису Макроекономске анализе и трендови, каже да код ММФ-а неће владати толики оптимизам у погледу стопе раста у наредне две или три године какав влада код нас.

"Оно што се овде најављује за 2017. можда би се могло заиста догодити 2019. или 2020. године", сматра Стаменковић.

Владимир Вучковић, члан Фискалног савета, каже да уколико аранжман буде склопљен – то ће довести до повећања кредибилитета економске политике, а захваљујући томе донеће ниже каматне стопе за задуживање и већи прилив директних страних инвестиција.

"Друго, много је већа контрола рада него до сада, јавних предузећа и осталих предузећа у државном власништву, јер, како је најављено, то ће сада бити измештено на највиши ниво преговора", каже Вучковић.

Поред договора о аранжману, до краја посете ММФ-а требало би да буде завршен и буџет за наредну годину. У њему се очекује мање новца за субвенције а више за јавне инвестиције које ММФ види као пут до економског раста.

"Неискоришћен потенцијал је радна снага – имамо високу незапосленост, други потенцијал су државна и јавна имовина и јавна права, трећи су грађевинско и пољопривредно земљиште", каже економиста Миладин Ковачевић, члан МАТ-а.

"Ми имамо доста одобрених кредита међународних организација ЕИБ, ЕБРД, СБ, а те паре стоје, ми за њих плаћамо чак и пенале, а не улажемо тај новац", каже Вучковић.

Очекује се и да ММФ инсистира на реформама којима ће се решити проблеми попут неефикасног судства, имовинских права, грађевинских дозвола, а због којих су инвеститори спремни да новац усмере на другу адресу.