Кинези желе да улажу у српске пруге и луке

"Врло је значајно да Кинези пругу од Београда до Будимпеште постматрају као регионални пројекат, односно коридор за повезивање јужне и централне Европе и са том пругом Србија би имала могућност пласмана робе на европско тржиште", истакла је Зорана Михајловић после састанака у Влади Србије.

Представници Кинеске развојне банке су врло расположени да заједно са Србијом раде на постојећим, али и новим пројектима, а желе да улажу и у српске луке, рекла је Михајловић за Танјуг.

Она је истакла да је Кинеска развоја банка једна од највећих светских банака која долази у оне земље у којима може да учествује у финансирању одређених пројеката.

Подсетила је да Србија већ реализује неке пројекте у сарадњи са Кином - мост преко Дунава између Земуна и Борче и део аутопута од Београда до границе са Црном Гором - од Обреновца до Уба и од Лајковца до Љига.

Србија, додала је, тренутно разговара са две кинеске компаније о могућности концесионе градње недостајућих делова тог аутопута, тзв. Коридора 11, али се, каже, мора наћи најбољи могући начин за Србију, као и Кину.

"Разговрали смо о и економском стању и макроекономској стабилности Србије", додала је потпредседница владе.

Делегација Кинеске развојне банке је са Михајловићевом обишла и Саобраћајни институт ЦИП, где је разговарано о пројекту градње брзе пруге Београд - Будимпешта.

Они ће током дана обићи и градилиште моста Земун - Борча, неку српску луку и Југословенско речно бродарство.

Михајловић је истакла да је добро што се Кинези интересују за луке и водни саобраћај, јер тај вид саобраћаја није довољно развијен у нашој земљи због недостатка модерних технологија, а чија би примена могла доста да повећа приходе у том сектору.

Кинеска развојна банка је једна од три кинеске државне банке којима Кина подупире своје развојне стратегије у складу с петогодишњим плановима Државног савета, највишег државног тела.

Реч је о банци која углавном финансира пројекте у области електричне енергије, путева, железнице, нафте и петрохемијских производа, угља, поште, телекомуникација и пољопривреде.

Кинеска влада је од 1999. године почела је да усмерава своје снаге на потстицање извоза, охрабрујући своје банке и компаније да инвестирају у иностранству, што је довело до тога да Кинеска развојна банка и Кинеска извозно-увозна банка заједно сада позајмљују више од Светске банке.