Споразум са ММФ-ом кључна фаза реформи

Наредну недељу у Србији обележиће долазак мисије ММФ-а. Делегација коју предводи Зузана Мургашова у Београду ће боравити од 4. до 20. новембра и за то време ће са представницима Владе и Народне банке разговарати о евентуалном аранжману Србије и ММФ-а.

У интервјуу за РТС, председник Савета гувернера Народне банке Србије Небојша Савић каже да би карактер аранжмана са ММФ-ом могао да буде усмерен на аранжман из предострожности.

Када је ММФ најавио свој долазак у новембру у Србију, у том истом саопштењу је похвалио мере Владе Србије. Да ли ће нас та похвала приближити аранжману са ММФ-ом?

Србија је ушла у програм реформи - то сада дефинитивно можемо да кажемо и нема никакве дилеме. Имамо два пакета мера које су ове године донета и иде се ка трећој фази, а то ће бити доношење буџета за 2015. годину. Фонд је проценио, сагласно својим критеријумима и најавама са наше стране - улазимо у фазу која, по мени, представља кључну фазу реформи. То је државни пројекат број један у овом тренутку - постићи споразум са ММФ-ом.

Какав бисмо ми то споразум желели? Постоје две опције - један је онај кредит из предострожности, где средства стоје са стране, а друга је директан кредит. Какав ми аранжман желимо?

Ми сада имамо релативно добру ситуацију због ликвидности и у овом тренутку и у сагледљивом периоду у 2015. години није потребно да повлачимо средства за ликвидност. Самим тим, и карактер аранжмана са ММФ-ом може да буде усмерен пре свега на аранжман из предострожности, што значи да се успостави добра сарадња, да се спроводе мере дефинисане буџетом за 2015, 2016. и 2017. годину. Аранжман са Фондом се не прави само за једну годину - то је програм у коме ми треба да до 2017. године оборимо фискални дефицит на неких до три процената БДП-а и то је сада кључно на чему треба радити.

И сами сте поменули да би кључна ствар могла да буде буџет за 2015. годину. Српска влада нада се да би аранжман могао да дође и раније - до краја ове и почетка наредне године. Да ли ће ММФ чекати буџет за 2015, да покажемо хоћемо ли смањити буџетски дефицит који је међу највећим у Европи, или ће аранжмана бити и пре тога?

Улазимо мало у зону претпоставки, али кључ је следећи: буџет за 2015. годину мора да се усагласи, а сагласност је већ постигнута јер су правци реформи већ познати. Оно што је сада важно јесте ММФ уверити у техничке детаље и то ће бити задатак за Министарство финансија и министра Вујовића да у непосредним разговорима утврде те детаље, да се програм искалибрира и надамо се да после тога следи и коначан споразум. 

Да ли ће за ту позитивну оцену бити кључан план како смањити администрацију и јавни сектор. Помињало се претходних дана да би ММФ могао да тражи смањење од готово 100.000 људи у јавном сектору - да ли је то план ММФ-а или то треба да буде план Владе Србије?

Ми се налазимо у фази кад смо прошли кроз две етапе реформи и сад улазимо у кључан период реформи. То је питање јавних предузећа - на томе ће јако инсистирати ММФ, односно Светска банка у чијој надлежности су јавна предузећа. Реформа јавних предузећа је кључ следеће фазе реформе. У мери у којој јавна предузећа буду реформисана током наредне године, у тој мери ће бити лакше решити проблеме буџета и затварати причу оне 2017. године када треба укупни дефицит да буде негде до три процената. Ја, колико знам, нису се постављале непосредно цифре као ограничења. Оно што Фонд интересује то јесте - ако се сада договоримо да 2015, 2016. и 2017. буду спроведене са таквим резултатима на такав и такав начин, ми Вама, држави Србији, дајемо простор да изаберете начин, али ми желимо тај резултат. Кључ је резултат на крају.