Долазак "Есмарка" охрабрујућа вест

Градоначелница Смедерева Јасна Аврамовић је поводом одлуке америчке компаније "Есмарк" да се пријави на тендер за приватизацију Железаре, рекла да је лепа вест за све Смедеревце и око 5.000 запослених у Железари - да је премијер при крају разговора о довођењу статешког партнера и решавања проблема Железаре.

Грађани смедерева хвале активности премијера Александра Вучића јер покушава да помогне том граду у коме чак 20.000 људи зависи од те фабрике.

Аврамовићева је рекла Танјугу да је Вучић у претходних годину дана био веома ангажован како би нашао партнера за Железару и додала да позитивно решење очекује крајем године.

"Од Железаре зависи скоро цело Смедерево, јер када Железара касни са платом, цео град стане, касне плате и то се свуда осети", реклаје Аврамовићева и додала да је та фабрика стратешки битна за тај град, али и целу Србију.

Извршни директор Железаре Бојан Бојковић каже да је "Есмарк" компанија која може да предвиди и кретање на тржишту, па самим тим да да препоруке како би Железара у наредном прериоду била профитабилна.

"Нихов концепт је рад са две високе пећи, максимализација производње укупно 2,2 милиона тона годишње, са неким обртом са процењених 1,4 милијарде долара", каже Бојковић.

Представници синдиката Железаре су, такође, веома задовољним последњим дешавањима око проналаска партнера за ту фабрику. Они су Танјугу рекли да нестрпљиво чекају разговор са Вучићем.

Председник Самосталног синдиката Железаре Синиша Прелић је рекао да је одлука "Есмарка" дочекана као "добра и лепа вест која охрабрује".

"Недавном посетом премијера Железари прихватили смо као прекретницу", казао је Прелић додајући да су до тада слушали у јавности разне негативне коментаре о челичани.

Радници, каже, очекују од новог партнера да што пре буде покренута производња у пуном капацитету како би радници били стално упослени, те да ће радници дати очекиване резултате.

"Железара не послује као некада и то нам тешко пада. Ми смо најмање желели да будемо на терету државе", нагласио је Прелић.

Оживљавање привреде

Према његовим речима, у Железари сада ради једна висока пећ смањеним капацитетом, са производњом од 50 до 60 хиљада тона месечно, а максимални пројектовани капацитет износи 2,2 милиона тона годишње.

Он је рекао да је прошлости Железара производила и 1,7 милиона тона годишње и показала да може да ради профитабилно.

Председник Независног синдиката металаца Железаре Милета Гујаничић је рекао за Танјуг да проналазак стратешког партнера или новог власника за Железару Смедерево нешто "најјаче" што је влада могла да уради за тај град и српску челичану, јер ће то покренути целу индустрију, а нарочито металску.

Очекујемо од новог партнера да се понаша као и претходни (амерички Ју-ес стил) односно да запослени имају одговарајућа заштитна средства, процедуре и обуке, али и да буду адекватно плаћени за свој рад, казао је Гујаничић истичући да Смедеревци нису ништа лошији од европских и америчких радника.

Радник Железаре Новица Ристић, који има 39 година радног стажа у тој фабрици, истиче да је довођење партнера веома важно за будућност смедеревске железаре и запошљавање младих радника.

Очекује, каже, да стратешки партнер оживи привреду. "Дај Боже да буде тако и да дође статешки парнтер", каже Радомир Докмановић који је 1991. године изгубио посао као технолошки вишак, али има сестрића који ради у Железари. Зато је, сматра, много важно за Смедерево да се реши то питање.

Инжењер Небојша Димитријевић је, такође, рекао да је веома важно за оживљавање српске привреде да Железара добије партнера и констатовао да је то за време Тита била сјајна фабрика у којој се квалитетно радило и добро зарађивало и да није тачно оно што се сада прича да је она лоше пословала.

"Свака држава треба да има тешку индустрију и по мени мора да има производњу челика због потреба војне индустрије, која мора да буде јако ако хоћемо да имамо праву државу", нагласио је Димитријевић и додао да Железара никада не може да буде "стратешки промашај", као што неки сада говоре.

Економски саветник Владимир Круљ истиче да је важно дугорочно решити проблем Железаре.

"Влада гледа решења са две ставке - једна је економска, што значи проналазак стратешког партнера који ће моћи да омогући тржиште том гиганту, а друга је социјална компонента, одрживог развоја", каже Круљ.

Истиче да то пре свега значи очување радних места и опстанак породица које живе од те фабрике.

Фабрика за пример у бившој Југославији

Пензионер Радомир Миловановић, бивши радник Железаре, каже да је та фабрика и пре двадесетак година, имала проблема са набавком сировина и пласманом, као и да је тада у њој радило више од 10.000 радника.

Упркос томе, то је била фабрика за пример у бившој Југолсавији, рекао је Миловановић наводећи да нема говора о томе да је то била промашена инвестиција пошто немамо сировину за Железару.

Како је рекао, на пример железаре у Данској, Белгији и Јапану, такође, немају руднике за потребне сировине и опет веома профитабилно послују.

Миловановић каже да у Железари никада нису изграђени сви капацитети и да би најпре требало уложити у погон за галванизацију лима.

Он каже да су радници некада Железару звали "летња фабрика" због незграђености пратећих објеката, због чега зими има пуно проблема у њеном функционисању и да би нови стратешки партнер требало да реши тај проблем.

Ипак, сматра, да то не умањује цену Железаре која, како се процењује, вреди целих пет милијарди долара. Држава сада са око 10 милиона долара месечно помаже производњу у Железари Смедерево.

Смедеревска железара "Сартид" је продата 2003. године "Ју-ес стилу" за 23 милиона долара и до 2012. је била велики извозник наше земље, затим је Влада Србије у јануару 2012. откупила Железару за симоболичан један долар.