Петровић: Србија у рецесији и 2015.

"Већ сада правимо макро пројекције за следећу годину, и не видимо раст, трендови ове године показују да ће и следеће године највероватније бити рецесија. Привреда би на том тренду била чак и да није дошло до смањења плата и пензија", оценио је Павле Петровић, гостујући у емисији Око економије на РТС-у.

Петровић је, међутим, додао да ће додатни ефекат на пад производње у 2015. години дати смањење плата и пензија које ће изазвати пад тражње.

"Отуда је неопходно да ту ускоче јавне инвестиције које би делом компензовале овај ефекат затезања", оценио је Петровић.

Петровић је навео да је смањење плата и пензија била нужна мера која се очекивала и крајем протекле године, али да она није довољна, јер се на овај начин штеди свега 400 милиона евра у следећој години, што значи да у 2015. недостаје још 300 милиона евра уштеде.

Председник Фискалног савета је навео да постоје још три блока реформи које се морају спровести да би се дефицит свео на разуман ниво, а то је реформа јавних предузећа, смањивање запослености у буџетском сектору који не подразумева јавна предузећа и фирме у реструктурирању, затим боља наплата пореза и борба против сиве економије.

"Сви ови блокови заједно могу да дају неопходне уштеде које ће довести до смањења дефицита и заустављања раста јавног дуга", прецизирао је Петровић.

Петровић је навео да од свих јавних предуезћа "Србијагас" прави највећи проблем, јер сада већ има милијарду евра дуга и рекао да је проблем што држава овом јавном предузећу сада издаје по трећи пут гаранцију од 160 милиона евра.

Петровић очекује да ће убудуће предмет разговора са ММФ-ом бити и реформа јавних предузећа, која је до сада углавном била у надлежности Светске банке, те да ће убудуће на том проблему радити интегрисано ове две институције.

"Верујем да ће ММФ тражити врло чврсте гаранције шта ће се дешавати са јавним предузећима и то је одлично за све, јер је то тежак професионални посао. А тежак је и политички", указао је он.

Председник Савета гувернера Народне банке Србије Небојша Савић рекао је да све анализе показују да Србији у овом тренутку није потребан новац ММФ-а, јер немамо угрожену ликвидност.

"ММФ треба да оцени да је правац реформи добар, да постави одређене квантитативне циљеве. Фонд увек посматра ствар на три године. Нама предстоји фискална консолидација и реформе које треба да имају трогодишњи оквир, а то значи да 2017. године наш дефицит не може бити већи од три одсто БДП", оценио је Савић и додао да српска страна треба да убеди ММФ да је способна да смањи дефицит на тај ниво да би био постигнут договор са овом међународном институцијом.

Говорећи о мерама фискалне консолидације Савић је рекао да јавна предузећа сада треба да дају кључни допринос укупним реформама и да је кључ опоравка српске привреде у том делу.

Савић је упозорио да треба све урадити да се не дође у ситуацију у којој би ПДВ морао да се повећа, јер "ћемо на тај начин поскупети реформу, а свако повећавање ПДВ повећава сиву економију".