Анатомија губитка НБС

Када јавна предузећа у Србији праве губитке – то више и није вест. Али свакако је изненађење била информација да је 2013. годину у минусу завршила и Народна банка Србије. Губитак од 44 милијарде динара последица је курсних разлика, кажу у овој институцији.

"До тога је дошло пре свега захваљујући промени цене злата која је падала, због промене односа курсева и додатно потребе да се делује на финансијском тржишту и да се стерилише један део динара, односно да се повећаном каматом, што је трошак за Народну банку, делује на повлачење динара", каже Небојша Савић, председник Савета гувернера НБС.

Према његовим речима, резултат је ниска стопа инфлације.

Претходних година, централна банка је била у плусу – 2010. чак 79,4 милијарде динара, 2011. године 12,7 милијарди динара, а у години промене гувернера, када је Јоргованка Табаковић наследила Дејана Шошкића, Народна банка била је у плусу 58,4 милијарде динара.

Претходни гувернер каже да губитак има више узрока, али да је основни – врло јасан.

"Ово је последица монетарне политике јачања, а ја бих рекао вештачког јачања динара. Пре свега приходи Народне банке током 2013. године били су мањи зато што су каматне стопе на међународним тржиштима, где Народна банка пласира девизне резерве Србије, биле веома ниске, блиске нули", каже некадашњи гувернер НБС Дејан Шошкић.

Управо због слабљења динара ове године, Шошкић сматра да би биланс за 2014. могао поново да буде позитиван.

У Народној банци чекају да се коцкице сложе и на међународном тржишту.

"То би требало да буде, али морамо рећи још једном – како ће се кретати курсеви до краја године, пре свега међувалутни однос долар-евро, долар јача, евро слаби; видећемо. Врло је неугодно у овом тренутку дати коначну процену, то се може дати тек крајем године", каже Савић.

Једну дилему је разрешио Фискални савет. Иако су нагласили да губитак Народне банке није тема за њих, утврдили су да у ребалансу буџета нема ставке којом се предвиђа да буџет покрива губитке централне банке.