Појачане контроле обарају незапосленост

Статистички подаци указују да је незапосленост у паду иако привредни токови на то не упућују. Стопа незапослености је 20,3 одсто, што је у односу на прошлу годину смањење од 3,8 одсто, подаци су Завода за статистику. Такав тренд појачан је средином године изменама закона који су донели пореске олакшице послодавцима и већа овлашћења инспекцијским службама.

Већ седми месец за редом на евиденцији Националне службе, смањује се број незапослених. Испоставља се и да је већина њих радила.

"Негде око 80 одсто је оних који су преведени у легалне токове пословања, што је велика ствар, пре свега, за те раднике јер ће имати здравствено и социјално осигурање, 20 посто је новозапослених", каже премијер Александар Вучић.

Иако се у међувремену месечно у просеку запошљавало око 18.000 хиљада радника, због евиденције нових, и даље је незапослено 748.000 људи. Ипак, да незапосленост пада, тврде и у Заводу за статистику.

Ту стопу они мере тзв. Анкетом о радној снази која као запослене третира и оне који раде на црно или у сопственом домаћинству, у пољопривреди. Тврде да је раст таквог ангажовања погурао општу слику запослености.

Драган Вукмировић, директор Републичког завода за статистику каже да није било отпуштања у формалном сектору у толикој мери колико је људи радило у овом тренутку у неформалном, пре свега, у области пољопривреде и дела грађевинарства.

Само појачаном контролом Инспекције рада у протекла три месеца запослено је 14,5 хиљада радника који су радили на црно, што је три пута више него у читавој 2013. години.

"Пошто радимо континуиране контроле које повремено понављамо и у делу грађевине, ту смо приметили да опада број лица која затичемо у раду на црно", рекао је Бојан Јоцић, директор Инспектората за рад.

Стручњаци сматрају да рецесија и пад незапослености, на дужи рок не могу заједно.

Данило Шуковић, економиста сматра да се само значајан привредни раст може значајно смањити незапосленост, све остало су краткорочни ефекти који могу у кратком року назначити неке мање промене али оне суштински нису круцијалне.

"То наравно не значи да флексибилне мере на тржишту рада нису повољене и да их не треба примењивати", објашњава Шуковић.

То у виду имају и креатори мера штедње, јер их најављују и као предуслов за бољи привредни амбијент.