Микрокредити спас за "мали бизнис"

Када су пре 17 година међународне хуманитарне организације почеле да финансирају и одобравају прве микрокредите социјално угоженим и расељеним лицима у Србији, нису биле свесне да је створен светски покрет за помоћ социјално рањивим категоријама.

Од тада, у Србији послују три микрофинансијске организације које под знатно повољнијим условима од банака одобравају новац за покретање малог бизниса. Ниво средстава које су одобравале кретао се од три милиона евра, а од тада се увећао шест пута.

Индијац Мухамед Јунуз 2005. године добио је Нобелову награду за економију лансирајући микрокредите од најмање 10 долара, које је давао најсиромашнијима ради покретања некакавог посла, па макар зајмопримци купили кокошку или алатку. И гле чуда, иако нису морали сви су враћали камату на време.

У Србији благодет микрокредитирања осетио је и Драган Плавшић из Краљева који је већ неколико пута позајмљивао новац на тај начин јер од банке нити је желео нити могао да добије позајмицу.

"Кад ми затреба за репроматеријал новац, обратим се и добијем га скоро истог дана јер производња у суштини не сме да чека због процедура у банкама, папирологија, да се добије кредит... То успорава производњу и читав наш посао", рекао је Плавшић, посластичар из Краљева.

Микрокреди су позајмице у просеку од око 200.000 динара. Једну трећину корисника чине расељена лица која имају идеју или вештину да почну неку производњу или дају услугу, али не задовољавају строге банкарске критеријуме.

"Камате су се кретале од два до три одсто. Значи, портфолио у ризику за особе које су касниле са отплатом више од 30 дана креће се од неких пет одсто. У претходних пет година тај однос је био далеко мањи", каже Милена Гојковић.

За разлику од пословних банака микрофинансијске институције потпуно покривају ризик од невраћња својим клијентима. Пошто не прикупљају депозите, а имају исте трошкове као и банка, предлажу промену Закона о финансијским институцијама или доношење новог Закона о микрофинансијским организацијама.