Читај ми!

Шанса за извоз цигле у ЕУ

До пре 10 година, имали смо 90 фабрика грађевинских производа од глине. Данас само 16, које послују у све тежим условима - што због економске кризе, што због нелојалне конкуренције и неусклађености са стандардима ЕУ. Министарство припрема уредбу о грађевинским производима, која би цигларима помогла да извозе и на европско тржиште.

Дрвене кровове на нашим планинским центрима замениће нови, еколошки цреп - шиндра, који су направили домаћи стручњаци. Док је тај производ нашао тржиште, са циглом, црепом и блоком је све теже, па су залихе све веће.

"Од 2007. године, производња опекарских производа је пала за преко 60 одсто, а продајна цена је пала преко 45 одсто... Ако се тако настави, доћи ће до тоталног гашења свих фабрика за производњу опекарских производа", каже Золтан Иштван, директор "Фит фс" у Новом Бечеју.

Милош Терзић, директор фабрике за производњу црепа и блокова "Младост" у Лесковцу, каже да је један од озбиљних проблема сива економија.

"Оно што је евидентно јесте постојање рада фабрика на црно. То су мале циглане које и даље раде са стандардима који су ниски", рекао је Терзић.

Додатни проблем праве и произвођачи који не плаћају гас. Тако имају мање трошкове, па производе нуде по нижим ценама.

"Првенствено због тога што нису сви произвођачи третирани код државних фирми, и они произвођачи који све плаћају редовно, онако како пише у закону, једноставно су у тешкој ситуацији", каже Пал Кермеци, технички директор "Потисја Кањижа".

Део решења је и у појачаној инспекцијској контроли.

"С обзиром на то да имају велики број елемената на лагерима, а ситуација на нашем тржишту тамо где су била поплављена подручја захтева коришћење тог глиненог материјала, неопходно је да држава искористи могућност да користи наше материјале, наше произвођаче", истиче Виктор Кобјерски из Привредне коморе Србије.

Мора да се ради и на модернизацији производних линија и прописима за грађевинске производе.

"Произвођачи цигле, који желе да их извозе у ЕУ, морају да их обележавају знаком Ц... С обзиром на то да технички прописи код нас то не предвиђају, они морају да практично врше двострука испитивања и оптерећују производњу и праве двоструке трошкове", каже Мила Вукосављевић из Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Да би се српски грађевински производи пласирали на тржиште Европске уније, стандардизација је урађена. Чека се само доношење уредбе за грађевинске производе при ресорном министарству.

Број коментара 9

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 22. фебруар 2026.
7° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом