Балкан први на удару у случају гасне кризе

У анализи Европске комисије су представљена два сценарија од којих се један односи на потпуни прекид увоза руског гаса у ЕУ и чланице Енергетске заједнице а други на прекид снабдевања преко територије Украјине у периоду јесен-зима са пројекцијама за један месец и шест месеци трајања кризе.

Истиче се значај сарадње међу европским земљама на том плану и упозорава да би у одсуству те сарадње и додатних мера на националном нивоу Бугарска, Румунија, Србија, Македонија и БиХ могле да се при крају шестомесечног кризног периода суоче са смањеним приливом гаса од 40 одсто и више.

Та пројекција је дата и у случају потпуног прекида увоза руског гаса и у случају прекида транзита преко Украјине.

Са сличном несташицом гаса суочиле би се и Литванија, Естонија и Финска у случају да дође до потпуног прекида увоза руског гаса, док би Мађарска и Пољска, такође, биле знатно погођене али у мањој мери, односно суочиле би се са недостатком гаса од 30 односно 20 одсто.

Истиче се да, ако би европске земље сарађивале, последице прекида снабдевања би биле знатно мање и у већој мери би се одразиле само на Финску.

"У случају сарадње знатно се сманују последице прекида у најтеже погођеним чланицама ЕУ и земљама Енергетске заједнице, посебно у Бугарској, Естонији, БиХ, Македонији и Србији", наводи се извештају.

Комисија је истакла да ЕУ и земље Енергетске заједнице морају да сарађују у случају прекида снабдевања гасом и подсећа да су те земље повезане гасном инфрастурктуром.

Када је реч о Украјини, која годишње троши 50 милијарди кубних метара гаса од чега производи 20 милијарди, анализа је показала да би домаћа производња и резерве могле да покрију 50 до 70 одсто потражње ако се примене неопходне мере, као и да би увоз из ЕУ могао делимично да надомести потребе за гасом у тој земљи.

Истиче се да су резерве кључне за одржавање равнотеже између понуде и тражње и да је почетком откобра ниво попуњености складишних капацитета у ЕУ био око 90 одсто.

Како се борити против кризе 

И поред добре попуњености складишта, дуготрајна криза или хладна зима могли би да их испразне, упозорила је Европска комисија и навела да земље треба да размотре пуњење складишта изнад уобичајених нивоа, као и темпо којим ће користити резерве.

Такозвани стрес тест или тест отпорности на кризу је показао да земље треба да се руководе тржишним принципима и да прибегавају интервенцијама, попут пуштања резерви у промет, обавезног преласка на друга горива или ограничавање потражње, само ако тржиште посустане.

Оцењује се да на ће на тржишту које добро функционише цене привући нове снабдеваче гасом, пре свега течним природним гасом (ЛНГ) који је издвојен као енергент који би могао да замени руски гас.

У случају кризе земље би могле да смање употребу гаса и пређу на друга горива, попут биомасе, где год је то могуће, наводи се у извештају и додаје би систем даљинског грејања који се углавном базира на гасу, могао да пређе на нафту.

Констатује се да Србија и БиХ, иако трећина топлана у тим земљама може да пређе са гаса на нафту, немају довољно залиха нафте.

Комисија позива и да се убрза изградња инфраструктуре која повезује земље, попут гасних интерконектора између Србије, Бугарске, Грчке, Румуније и Молдавије.

Комисија ће на основу анализе представити препоруке Европском савету који се састаје 23. и 24. откобра.