Рејонизација у аграру

Некада је сваки крај у Србији био чувен по ономе што се у њему гаји. Тако је Јагодина била позната по гајењу ћурана. Данас их узгаја само једна породица.

"Улагања су велика, могу да кажем да ми сви у комшилуку кажу да нема рачуна, кажу то много једе, али врате се паре, које си уложио", каже Жарко Ристић из села Драгоцвет код Јагодине.

Ћурке би гајило више пољопривредника, када би имали веће субвенције и извозне дозволе. Пре три деценије, само у Аустрију, годишње се извозило 700.000 ћурака, тврде мештани. И док се ћурке, гуске и остала перад могу чувати широм Србије, остале пољопривредне културе и њихово гајење зависе од анализе земљишта.

"Према закону о пољопривредном земљишту сваки пољопривредни произвођач је у обавези да једном у пет година уради анализу плодности земљишта. То је једна крвна слика стања земљишта", каже Бобан Марковић, директор Пољопривредне стручне службе, Смедерево.

"Требало би да се тачно одреде подручја где ће која култура да се гаји и да се у те културе улаже максимално. У Поморављу, где је Морава, где су плитке подземне воде, где постоји могућност наводњавања ту би требало развијати интезивно повртарство, јер је то једна од најпрофитабилнијих култура", каже Миодраг Симић, стручни сарадник Пољпривредне станице у Јагодини.

Зато је држава при регистрацији пољопривредног домаћинства увела и бесплатну агрохемијску анализу земљишта. Већ урађена рејонизација виноградарских подручја у Србији показала је да се у неким од њих више исплати бављење повртарством.

"То је нешто најосновније, човек не може да примени никакво знање никакву прехрану ако не зна шта садржи та земља. После оволико кишних дана и временских неприлика резултат квалитетне припреме се види", каже Славољуб Јеремић, Еко Минерал, произвођач вина.

У ресорном министарству напомињу да су израдом тематских мапа, утврђени типови земљишта у подручјима где се гаји лоза, а урађена је и добра основа за рејонизацију других пољопривредних култура.

"Држава планира да подстиче и субвенционише производњу воћа, малине, купине, боровнице у Ариљу а не пшенице, или рецимо кукуруза у Војводини а не воћарских култура. Битна је рејонизација пољопривредних производа битна је организациа и удруживање пољопривредниак како би смо обезбедили одговарајући квантитет производа", каже Снежана Богосављевић Бошковић, министарка пољопривреде и заштите животне средине.

То ће, дугорочно гледано, донети мање трошкове пољопривредницима који неће сејати културе на погрешним локацијама, али и држави да не субвенционисе производњу ван утврђених парцела. Све то довело би до уштеда у буџету, додају у Министарству пољопривреде.