Прескуп трансфер новца

Небојши Станковићу ћерка већ годину дана ради на прекоокеанском крузеру. Иако од ње жељно ишчекује сваки долар како би допунио породични буџет у Србији, због великих трошкова преноса све више јој саветује да новац шаље преко пријатеља, а не преко рачуна.

Ако на пример радите у Америци, а фирма у којој сте запослени је регистрована у Европи, трошкови трансфера новца изгледају овако: Зарада у доларима претвара се у фунте, али по куповном банчином курсу који је много виши него у нашим мењачницама.

Тај новац који се обрачунава по нижем курсу у динаре, уз провизију домаће банке од 0,4 одсто леже на рачун у Србији.

Када то прерачунате, износ тарифе је око седам одсто колико би вас изнеле и услуге агенција или трансфера преко платних картица. Економисти тврде да су банке привилеговане свуда у свету и да су тарифе грађанима само врх леденог брега.

"Када мењате новац у мењачници онда је разлика у купопродаји један динар, али када га мењате у банци – разлика је четири до пет динара. Али грађани купују само мањи део новца", каже Љубодраг Савић са Економског факултета у Београду.  

Према његовим речима, банке на конверзији могу да зараде велики новац јер се цео платни промет одвија преко банака. 

Када је реч о радницима који раде у Русији, ту је ситуција нешто повољнија због платног промета који наша земља може да обавља у рубљама.

На тај начин само преко Збербанке од 2012. године у Србију је дошло три и по милијарде рубаља или скоро 100 милиона долара. Тиме су избегнуте двоструке тарифе. Али да ли су избегнуте санкције Европске уније или Америке према руским банкама и евентуална блокада средстава?

"Збербанка Србија као део велике групације Збербанке Европа није под санкцијама јер ми поштујемо европску регулативу и ми смо сигурни да неће бити никаквих проблема са нашим клијентима – како са физичким лицима тако и привредницима", истиче Григориј Черненко из Збербанке Србија.

Србија је деценијама зависна од страног капитала, али и дознака рођака из иностранства. Тим новцем се одржава спољноплатна равнотежа и добрим делом курс динара. Тако ће бити све док не створимо јака претежно извозно оријентисана предузећа.