Нове мере штедње, празне корпе

Више штедње, мање трошења – мораће то да буде реалност не само државе већ и грађана Србије у 2015. години. Када се смање плате у јавном сектору и пензије, то ће се прво видети у продавницама.

"Током целе следеће године имаћемо рецесију у малопродајном промету, један осетно негативан тренд у трговини робом на мало, управо због тога јер ће домаћа тражња опасти и бити на изразито нижем нивоу него ове године", каже Саша Ђоговић из Института за истраживање тржишта.

Према његовим речима, грађевинарство једино може да подстакне привредну активност, у зависности од тога како ће се реализовати неки пројекти превасходно у инфраструктури. 

А када падне привредна активност, и остали статистички показатељи иду низбрдо. Бруто домаћи производ ове године ће због поплава у минус, а штедња би га у 2015. могла погурати и ниже.

"Тешко је рећи тачно колико ће се смањити БДП на основу тих мера, али претпостављамо да ће то повући од 0,5 до један одсто надоле нашу привреду", каже Лазар Шестовић, главни економиста Светске банке за Србију.

Шестовић напомиње да је то отприлике искуство свих земаља које су прошле кроз сличне реформе у претходних пет до шест година, од када је почела међународна финансијска криза.

Ипак, то искуство показује да после почетног пада, ако се мере спроводе потпуно и дисциплиновано, може да уследи много здравији опоравак.

Премијер је најавио да би укупна уштеда на мерама, које подразумевају и смањење субвенција, наредне године, могла да буде око 700 милиона евра.

У Министарству финансија нисмо успели да добијемо одговор на питање какве су њихове процене како ће мере штедње утицати на потрошњу и бруто друштвени производ. Кажу да су посвећени изради ребаланса буџета после којег ће све бити јасно, а да ће он свакако бити усклађен са постављеним циљевима.