Српски софтвер претекао малине

Иако неупоредиво теже, нису учиниле тежим српски извоз. Учинили су то софтвери, чији је извоз готово два пута већи од малина.

Прошле године извезени су софтвери у вредности од 230 милиона евра, што је за трећину више него годину дана раније.

Програмер Милен Јањић каже да је српски софтвер конкурентан, али да није на нивоу Западне Европе.

Међутим, Јањић указује да је ИТ тржиште у развоју и сматра да је српски софтвер све квалитетнији.

Вредност српског ИТ тржишта је 430 милиона евра и она расте.

Софтвере извозимо у Југоисточну Европу, Азију, Африку.

Из Србије у регион и свет одлазе програми за финансијске институције, друштвене мреже, апликације за мобилне телефоне, видео-игрице.

Овај сектор је проглашаван стратешким више пута. Није, међутим, тако и третиран.

Извозник Владан Атанасијевић из "Асека" каже да је проблем што су се неки други сектори побунили када се држава определила да помогне ИТ сектору и да се онда није дошло ни до чега.

Каже да инвестиције у старт-апове постоје, али да је ту и највећи ризик.

"Лепо је то да инвестирате да неко отвори нову компанију, али ту је највећи ризик повратка инвестиција. Оно што ми предлажемо – да фирме које имају готове производе, решења, које су доказане на тржиштима, оне могу да окупе неке мање компоненташе", наводи Атанасијевић.

Србија у ову област годишње улаже 60 евра по становнику. Више од неких комшија, али три и по пута мање од Хрвата.

Помоћник министра за трговину, туризам и телекомуникације Сава Савић каже да Министарство сваке године спонзорише више од 80 пројеката за развој ИТ сектора и програмирања.

"Министарство интензивно ради и на повећању квота за упис, на популаризацији програмирања", напомиње Савић.

Квалитетом српског кадра задовољни су сви, али не и бројем.

Програмер Марко Лазић задовољан је Електротехничким факултетом, а препоручује га и другима.

"Ја сам завршио ЕТФ и могу да га препоручим – да је добар смер, да стичемо широко знање, али се даље за неку област определиш", каже Лазић.

Према подацима Министарства, ниједан сениор програмер није без посла, а тржишту недостаје најмање 2.000 програмера.