Креативна индустрија - мотор развоја привреде

Креативна индустрија у Србији тек изниче, а у развијеним земљама света је озбиљан носилац развоја, рекао је Сертић у Привредној комори Србије на састанку представника државе, привреде и струке из области креативне индустрије, преноси Бета.

Гране привреде и области које обухвата креативна индустрија су - графичка индустрија, издавачка делатност, дискографија, књижарство и дистрибуција књига, кинематографија, радиодифузне организације, оглашивачи, агенције за тржишно комуницирање.

Предузетници из области креативне индустрије изложили су проблеме са којима се сусрећу у пословању, а министар Сертић им је поручио, да ће сви њихови захтеви бити обједињени у посебан документ, који ће бити упућен Министарству привреде.

"Не могу да вам обећам да ће све што будете тражили бити реализовано, али оно што обећавам јесте да највећи део квалитетних решења заживи", казао је Сертић.

Огроман проблем привреде, према његовим речима, су различите административне препреке, нерад, непосвећеност и неефикасност државних органа.

"Некада нема довољно слуха ни времена, али ми морамо да имамо довољно времена за вас, јер ако не будемо ослободили простор да ви можете да се развијате и радите џаба нама стране инвестиције", истакао је Сертић.

Производ креативне индустрије је културно добро и роба, а за тај сектор надлежно је и Министарство културе и Министарство привреде, што је главна замерка предузетника из те области, јер се често надлежности преплићу.

Део те индустрије, како је речено на скупу, који је у прошлој години забележио раст у Србији је област софтвера и база података.

Замерка је да ни закони у тој области нису хармонизовани, а и не примењују се. Предложено је да се формира Агенција за развој креативних индустрија, која би се бавила практичним проблемима.

Предложене су и пореске реформе, као и модернизација система финансирања. Прецизирано је да се годишње у креативну индустрију уложи 160 милиона евра, што је исто онолико колико креативна индустрија доприноси кроз порезе држави.

Један од предлога је и реформа пореза код донација и спонзорства, као и модернизација финасирања креативних индустрија, које неће бити само кроз конкурсе Министарства културе, што највећи проблем ствара филмској индустрији.