Како уметници доприносе економији

У Србији се све више говори о креативној индустрији, чији је циљ да домаћи уметници допринесу економском развоју земље и њеном угледу у иностранству. На недавно одржаном Сајму културних индустрија у кинеском Си'ану, први пут су, у организацији Министарства за културу и информисање, представљени креативци који отварају нови поглед на Србију и наша културна баштина.

Тржиште које воли Праду и Гучи заинтересовано је и за пиротске ћилиме, Сирогојно џемпере, ауторску моду, дизајн и орнаменте српских средњовековних фресака.

Кинези воле јак ауторски печат, али и велике серије, утисак је уметника Душана Миловановића.

"Мислим да би требало основати мале асоцијације сличне по природи уметника које би радиле попут старих задруга, удружења и нудили нешто у великим серијама. Мале серије су да се покажу како смо лепи и паметни а велике да се заради новац", каже Миловановић.

У Кини су представљени и домаћа предузећа из области анимације, постпродукције, индустирјског дизајна, реклама и ручни радови. Свет је чуо за српски оригинални производ - пиротски ћилим. Његови мотиви примењени су на производу широке потрошње.

Славица Ћирић, директорка задруге "Дамско срце" из Пирота, напомиње да им је потребно да их велике компаније препознају, како би добили шансу да успоставе сарадњу.

"На тај начин би били сачувани стари занати од нестанка и била би пружена шанса да они не буду овисници о држави већ да буду самостални и при томе и допринесу признањима и наградама држави", истиче Ћирићева.

Некада су од моде живели моделари, кројачи, шнајдерке. Данас су две плате максимум. Уметници који покушавају да буду предузетници, суочавају се са различитим проблемима.

Модна креаторка Ана Љубинковић каже да на нашем тржишту не постоји довољан избор, ни довољно квалитетни материјали, а нема никога ко може да јој гарантује да ће моћи да купи материјал у наредна три месеца.

Христина Микић из "Групе за креативну економију" наглашава да су развијене државе одавно препознале културу као најважнији елемент у изградњи позитивног имиџа земље и њене међународне промоције.

"Култура осим у симболичном смислу доприноси јачању националне економије", каже Микићева.

Представљање српских издавача у свету постало је пракса. Културној дипломатији придружују се остали креативци.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.