Провизије "покривају" мањак прихода од камата

Од 29 банака, колико их ради на нашем тржишту, две су у протеклом тромесечју зарађивале више од провизија него од камата. То су највише осетили привредници.

"Неке банке наплаћују годишњи мониторинг, затим наплаћују скоро сваки документ трошкове које вам траже и то је онда брдо пара и ствара трошкове које је врло тешко надокнадити", каже Радослав Веселиновић из шабачке "Галеб групе".

Банке с друге стране тврде да камате прате ризике и у овим условима не могу да буду ниже. Тврде и да су порасле премије осигурања кредита које плаћају, па се уместо одобравања нових кредита више баве рефинансирањем старих.

"Наравно, за добре клијенте постоје добри услови и са сваким разговарамо понаособ о условима кредитирања. Са онима који касне са ратама сагледавамо све могућности. Разматрамо решења од рефинансирања до почека у отплати. На другом колосеку је дијалог о мерама и финансијским регулаторима, где је кључна макроекономска стабилност", наводи Ђани Франко Папа из "Уникредит банке".

Тарифе су, тако, помоћни алат банкама за зараду док се клијенти финансијски не стабилизују. Паралено са тим, Народна банка је дозволила банкама да продају лоша потраживања трећим лицима уз попусте. Међутим, за тај посао интересовање није велико.

"Ако неко купи уз дисконт од 30 ли 50 процената шта ће бити кроз годину или две, како ће да поврати то што је купио. То је велика непозница у ово тренутку и вероватно дестимулативно утиче на откуп таквих пласмана", каже секретар Удружења банака Србије Верољуб Дугалић.

Када нешто не иде како треба код старијих, онда у банкарској пракси можда треба послушати децу. Тако су размишљали у "Ерсте" банци која је у Музеју науке и технике отворила интерактивну изложбу за најмлађе посвећену основама банкарства и буџета.

Иако је време свеопште штедње, то је само први корак ка изласку из кризе. Други су инвестиције и пораст стандарда, јер је сврха економије, на крају крајева, ипак трошење.