Како олакшати посао грађевинарима

Само три грађевинска предузећа имају више од петсто запослених и машине за градњу, а у некима стечај траје и по две деценије. Струка тврди да та област без помоћи државе не може да се опорави. У Министарству привреде кажу да ће учинити све да се створи бољи пословни амбијент за грађевинаре, али и да држава мора боље да функционише.

Сваком променом власти, српско грађевинарство, поред новог министра, добије и нови Закон о планирању и изградњи. Од 2009. бележи и константан пад – и обима посла и броја запослених. Грађевинари кажу да је сада најважније да се фирме удруже и да држава обезбеди гаранцијски фонд, како би лакше пословали.

Саветник за грађевину у Привредној комори Србије Александар Поповић каже да треба донети закон који би регулисао наступ страних компанија, као и наступ компанија основаних страним капиталом које раде као друштва са ограниченом одговорношћу.

"Пре свега треба да се зна ко је носилац посла, ко су подизвођачи и да они на нашем тржишту, када су д. о. о. конкуришу са сопственим референцама и радном снагом, а не да вуку референце фирми из иностранства, а гаранцијски капитал им је јако мали", каже Поповић.

Поред очувања радних места и редовних примања, грађевинари траже сузбијање рада на црно.

"Зашто на минималну зараду радницима у грађевинарству треба да се плаћа порез, да у његово име плаћа послодавац – то је његова минимална зарада. Наш је захтев да се иде ка прогресивном пореском оптерећењу", каже председник Синдиката грађевинара Душан Вуковић.

Да не би нестали из високоградње, од Министарства финансија траже да донесе уредбу о томе да се, док траје криза или запосленост не повећа, кредитни аранжмани потписују само ако у тим пословима учествују домаћа предузећа.

Власник једне грађевинске фирме Драган Копчалић каже да треба донети одлуку, као што постоји у Немачкој, која не дозвољава страним грађевинским фирмама да се појављују на њиховим тржиштима.

"Код нас је незапосленост већа од 25 одсто, а ниједна српска фирма не може да добије ниједан тендер који српска влада и буџетски корисници расписују", каже Копчалић.

Како би помогли грађевинцима, Привредна комора Србије направила је сајт преко којег би, кажу, фирме требало да се повезују и праве конзорцијуме.

"Морамо да будемо одговорнији и не смемо дозволити да администрација у било ком облику кроз јавна предузећа, кроз државну управу, зауставља привредне активности. Да би држава функционисала морамо да имамо приходе од чистих пореза и такси, а не од кредита и задуживања", каже министар привреде Жељко Сертић.

Зарад опоравка српског грађевинарства, ускоро би требало да буде донет и Закон о планирању и изградњи, уз јасно утврђене процедуре и са свим подзаконским актима.

Број коментара 5

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.