Све спремно за подводну деоницу "Јужног тока"

Уз "Северни ток", "Јужни" треба да буде друга директна, еколошка веза руских изворишта гаса с европским потрошачима. "Гаспромов" партнер, немачки "Винтершал", који у оба пројекта има по 15 одсто акција, спрема се да искуство из "Северног тока" пренесе на градњу другог гасовода. Цеви су, кажу, већ спремне.

Када смо заједно са "Гаспромом" градили "Северни ток", цеви смо поручили и пре него што смо добили све папире. Исто је и са "Јужним током", било би нереално да неко заустави тај пројекат, каже Михаел Сасе из "Винтершала".

Јаспер Јансен из компаније "Јужни ток транспорт" напомиње да Бугарска није рекла да неће градити "Јужни ток", већ да жели да разјасни позицију гасовода с Европском унијом.

Иако је морска деоница "Северног тока" знатно дужа, немачки партнер оцењује да је подводни део "Јужног тока" компликованији. Цеви у Балтичком мору постављене су на 200 метара дубине, а у Црном мору биће на 2.200 метара.

"Као и 'Северни', и 'Јужни ток' је потпуно разрађен пројект, и препрека за градњу нема. На руској обали Црног мора у току је градња највеће компресорске станице на свету", истиче директор пројеката "Северни и Јужни ток" у "Винтершалу" Франк Рау.

"Северни ток" повећао запосленост за 20 одсто

Да немачки партнер верује у гасовод "Јужни ток", потврђује и графика на крају упоредне презентације два гасовода која, кажу, има и политичку и економску поруку.

"Северни ток" и инвестиције које га прате у градовима Лубмину и Шверину и целој области на обали Балтика, повећали су запосленост за 20 одсто.

Кажу да им је приоритет обновљива енергија, да ће постепено из употребе избацивати нафту, а посебно угаљ. Најављују градњу и више гасних централа.

Ервин Шелеринг, председник Покрајине Мекленбург – Западна Померанија, сматра да нема будућности и енергетске безбедности без гаса.

"Северни ток", који има две цеви, већ им је донео појефтињење гаса од седам одсто.