Пречице не воде оздрављењу економије

Потпредседник Владе Расим Љајић рекао је да нема разлога да дође до поскупљења основних животних намирница истакавши да још увек није донета одлука о повећању цена гаса и струје.

Гостујући у Дневнику РТС-а, Љајић је рекао да је најважније да не дође до пораста цена основних животних намирница, и да нема разлога да се то догоди имајући у виду добру пољопривредну годину и добре приносе готово свих пољопривредних култура.

"Куповна моћ је тако мала да трговци сасвим сигурно о томе воде рачуна када дефинишу цене и висину маржи на основне пољопривредне и прехрамбене производе", рекао је Љајић, који је на питање да ли грађане очекују веће цене гаса и струје рекао да још увек није донета одлука ни за једно ни за друго.

Упитан да ли очекује да трговци снизе цене појединих производа, Љајић је рекао да би економска логика говорила у прилог чињеници да ће трговци сада сигурно размотрити питање висине маржи на поједине производе, јер на тај начин могу да задрже на неком садашњем нивоу и промет у малопродаји.

"Да ли ће се то и догодити тешко је предвидети у моменту, али не бих се изненадио уколико се и то догоди", рекао је Љајић.

Истакао је да је тачно да је мала куповна моћ становништва, иако статистика у првих седам месеци бележи раст од 2,5 одсто промета у малопродаји.

Како је истакао, с обзиром на то да су предложеним економским мерама заштићени најугроженији, односно они са најмањим примањима, не очекују се знатнији поремећаји када је реч о снабдевености и ценама основних животних производа.

"Анализе које смо радили показују да они који имају најмања примања, укључујући и највећи део пензионера, већином купују домаћу робу, тако да неће бити ни неких знатнијих поремећаја када говоримо о домаћим произвођачима хране и основним пољопривредним прехрамбеним производима", сматра Љајић.

Предложене економске мере, додао је, имају смисла само ако се уради и на приходној страни буџета и зато мора да се повећа производња, извоз, конкурентност привреде и продуктивност.

"Ово је сада модел који јесте болан, али сасвим сигурно води у правцу оздрављења економије", подвукао је Љајић.

"Израда социјалних карти кошта 30 милиона евра, а када их израдите значи да свакодневно морате да имате такав систем да водите рачуна о социјалном статусу сваког грађанина", рекао је Љајић и упитао колико то кошта и какав је ефекат тих мера.

Према његовим речима, када је неко у стању социјалне угрожености, може да изађе из тог стања за два дана, месец или годину дана и да не буде више угрожен.

"Морате да водите евиденцију и о томе уколико желите да имате праву социјалну карту. Овде је то само на нивоу пуке теорије – важно да имамо социјалну карту да би заштитили најугроженије", додао је Љајић.

Према његовом мишљењу, "прича о социјалним картама је измишљена и лажна."

Србија, рекао је Љајић, има информациони систем који погађа 255.000 оних породица које примају неку врсту социјалне помоћи и то је солидна база којом се "добро таргетирају најугроженији".

Љајић је рекао и да су анализе Светске банке и ММФ-а потврдиле да Србија добро дефинише становништво које је у стању социјалних потреба и без социјалне карте.