Пирот – престоница штедње

У седмици за нама, штедња је била најчешће изговарана реч. Становници једног града пословично су познати по вештинама штедње. Шта можемо да научимо на примеру Пирота?

Иза врата Млекарске школе крије се сан сваког министра финансија – производ на коме јавни сектор, сам, додатно зарађује. Највише пиротског качкаваља, после неуспелих приватизација локалне млекаре, прави се у радионици Млекарске школе.

Шеф производње у Млекарској школи Саша Петровић каже да сваки дан прерађују четири до пет хиљада литара млека. Сезонски имају овчије и козје, а током целе године кравље млеко.

"Млеко се откупљује од локалних фармера са територије општине Пирот где се прерађује у производе, а пре свега врши се прерада у пиротски качкаваљ", каже Петровић.

На преради на традиционалан начин раде ђаци, уз 24 професионалца, али школска млекара живот значи за много више људи – од ње живе сви који јој продају сирово млеко.

"Могло би да буде много више млека у откупу и да се бренд 'пиротски качкаваљ' нађе у радњама широм Србије, па вероватно и у извозу. Али зато је потребна значајнија друштвена подршка", каже Радослав Пејчић, организатор практичне наставе у Млекарској школи.

Подршку тражи и светски познати пројекат пиротске Слободне зоне – једне од 50 најбољих у свету. Дом су француском "Мишлену" – купцу дела "Тигра", али желе да угосте и домаћа мала и средња предузећа.

"Ми у свакој од слободних зона у Србији у овом тренутку имамо по једну мултинационалну компанију, али око њих у овом тренутку могу да се генеришу радна места у малим и средњим предузећима као њихови добављачи", каже Драган Костић, директор Слободне зоне у Пироту. 

Према његовим речима, мала и средња предузећа требало би да буду ослобођена пореза на добит предузећа за период од најмање пет година. 

Чак и у садашњим условима, Слободна зона, све што направи, одмах изда малим фирмама – 103 хектара је довољно за 5.000 запослених.

Пиротска индустрија је некада запошљавала и 30.000 људи. Данас је на првом месту некадашњи "Тигар", а данас "Мишлен". На другом месту је данашњи "Тигар" у реструктурирању. На треће место пробили су се радници јавног сектора – сви медицински радници у овом граду сада су бројнији од радника некадашњег текстилног гиганта – "Првог маја".

И баш због тога, кључ надалеко чувене пиротске штедње мора да буде и у рукама локалне власти. Они рецепт радо деле с колегама.

Градоначелник Пирота Владан Васић каже да троше онолико колико имају или мање.

"Штедња значи рационално управљање новцем. Најпре процените колико имате новца, па онда како ћете га употребити. А не као што други раде – најпре колико ми новца треба, а онда како ћу га обезбедити. Део преко прихода, а део преко кредита. И онда правите себи и другима проблеме тако размишљајући", каже Васић. 

Пироћанцима би проблеми били знатно мањи када би поред њиховог града коначно прошао ауто-пут – без Коридора 10 сваки напор мање вреди.