Брзе пруге, нова ера српских железница

"Ово је први пут да један премијер Србије максимално даје подршку железници и то нас радује. Ми у ЦИП-у, такође, дајемо пуну подршку премијеру и спремни смо технички потпуно да одговоримо задатаку, ако нам буде дато да радимо тај пројекат који је Александар Вучић најавио у Пекингу", рекао је Танјугу гененерални директор ЦИП-а Милутин Игњатовић.

Већина пруга у Србији је грађена у 19. веку и наши возови често иду брзинама од 30 и 40 километра на сат, каже Игњатовић, додајући да је најмлађа пруга Београда-Бар стара око 40 година и такође дотрајала.

Игњатовић сматра да се држава није домаћински односила према пругама у претходном периоду, али и да железница није много водила рачуна.

Игњатовић је истакао да сада први пут имамо најављен пројекат за 21. век, који ће Србија реализовати у сарадњи са Кином, као и да је ЦИП способан да пројектује пруге и за брзине од 300 км на сат.

"Ми смо још пре двадесетак година почели да радимо за неке деоница од Батајнице за брзине од 250 км, али то није заживело у Србији", додао је он.

Пруга за велике брзине од 300 км на сат на железничком Коридору 10, на правцу Будимпешта-Београд била би корисна за цео регионо и касније би је требало продужити до Атине и Беча, навео је Игњатовић

Та пруга биће потпуно нова, двоколосечна и за путнички саобраћај, а градиће се, како је најављено, концесијом или неким другим видом јавно-приватног партнерства.

Игњатовић је подсетио да је претходних година било планирано да се изгради пруга за брзине од најмање 200 км на сат на делу од Новог Сада до Будимпеште, што је договарано са мађарским железницама.

Ту сада постоји само један колосек и требало би да се изгради још један, у оквиру модернизације постојеће пруге за мешовити саобраћај односно путнички и теретни, каже генерални директор ЦИП-а.

Тај институт је, такође, радио на пројекту за пругу од Старе Пазове до Новог Сада за брзине до 200 км на сат, која је предвиђена за градњу у оквиру реализације руског кредита.

Он каже да ће се, како је најављено, највероватније са том модернизацијом пруге од Београда до мађарске границе паралелно градити потпуно нова брза пруга за брзине од 300 км на сат само за путнички саобраћај.

Србија заузима централно место у Југоисточној Европи и најкраћа веза између Атине и Будимпеште је управо Коридор 10 односно правац Будимпешта - Београд - Ниш - Скопље. Коридор 10 је на том делу за 330 км краћи у односу на конкурентски Коридор 4 преко Бугарске, Румуније и Мађарске", нагласио је Игњатовић.

Како је рекао, да би брзе пруге биле исплативе морају да имају превоз већи од милион путника дневно на целој траси.

Игњатовић је напоменуо да је железнички превоз најбезбенији, најекономичнији и еколошки најчистији.

Према његвоим речима, ту није реч само о Србији већ и да Европа од нас тражи да модернизујемо пруге у складу са 21. веком и будућим чланство у ЕУ.

Премијер Вучић је током посете Кини разговарао са представницима више великих кинеских компанија о могућностима инвестирања у Србију, а између осталог и у изградњу пруге Будимпешта-Београд.

Крак Коридора 10 између Београда и Будимпеште је дугачак око 350 километара и сада је возом до Будимпеште потребно око седам-осам сати. Део кроз Србију је дуг око 184 км и кроз Мађарску 166 км.

Градња пруге за велике брзине кроз Србију, према неким ранијим проценама, могла би да кошта око 900 милона евра, а кроз Мађарску и двоструко више.