Отпис дугова чека 750.000 сиромашних

Све је више грађана у Србији који не могу да намире дуговања банкарима, електропривреди и комуналним предузећима, а до опроста дуга могло би да дође једино уколико држава направи социјалне карте, пишу Новости, преноси Танјуг.

Према статистичким подацима, око 140.000 живи у глади, а сваки други грађанин млађи од 25 година је незапослен, док је све више сиромашних и у категорији оних који живе од плате.

Грађани Србије до сада су узели око пет милијарди евра кредита од банака, од тога највише стамбених - око 3,2 милијарде евра.

Према подацима Кредитног бироа Удружења банака Србије, сваки становник је дужан банкама и лизинг компанијама по 836 евра, од тога за зајмове 749 евра, минусе по текућем рачуну 35 евра, кредитне картице 47 евра, а за лизинг услуге шест евра.

Иако су, како пишу Новости наши житељи најмање задужени у Европи, забрињава пораст кредита који не могу да се врате.

Тако је укупан ниво ненаплативих зајмова премашио десет одсто, а око 120.000 грађана више не може да отплаћује рате.

У Србији не постоји лични банкрот, као на пример у Хрватској, а држава се до сада веома мало мешала у пословање банака.

Никада није применила ниједну административну меру, као што су, рецимо ограничења каматних стопа или отпис дугова најсиромашнијим становницима, пишу Новости.

Потпредседник српске владе Зорана Михајловић раније се сагласила да постоји један део становништва који не може да плати дугове и због тога је, како је рекла, министарство енергетике имало три репрограма дуга за струју.

"Али, да би се предузело нешто слично као у окружењу, неопходно је прво направити социјалну карту. Тек на основу ње могло би се разговарати о отпису дуговања или некој другој мери за помоћ презадуженима", рекла је Михајловић.

Министарка је подсетила и на онај проценат становништва који редовно плаћа обавезе и који може да каже да неће да их измирује јер се то не исплати. Тако су многи и приликом репрограма за струју сматрали да отписи нису фер, рекла је Михајловић.

У Македонији је у августу донета одлука да се најсиромашнијим грађанима чије породице немају приходе веће од 1.700 евра, опросте неплаћени рачуни и кредити. У Хрватској власт преговара са банкама, комуналним предузећима и телеоператерима о опросту дугова грађанима који не могу да плате.