недеља, 07.09.2014, 08:46 -> 09:44
Неочекивана доплата курсне разлике
Приликом плаћања туристичког аранжмана за иностранство или куповине увозног аутомобила непријатно изненађење је доплата курсне разлике која је најчешће већа од продајног курса НБС-a. Ако се затражи објашњење, добије се одговор да су такви прописи и да то захтевају банке од правних лица на основу више закона.
Слађана Ракић се попут три четвртине српских туриста определила за одмор у иностранству. Иако је имала тачан износ у еврима није рачунала на курсне разлике.
"У јулу ове године сам уплатила аранжман за Турску по курсу од 118 динара за евро како су ми обрачунали, док је средњи курс био 116, што је наравно изискивало доплату од неких хиљаду, две динара. Није ми наравно било право, али сам морала да то уплатим", каже Ракићева.
У Удружењу туристичких агенција (Јута) подсећају да су некада агенције имале девизни рачун који је укинут и да сада по закону о девизном пословању морају да користе горњи продајни курс пословне банке. Тврде да тако не стичу никакву екстра добит.
"У овој трансакцији најчешће зарађују искључиво банке. А код куповине се користи само курс који користи агенција за куповину ефективе код пословне банке", објашњава директор Јуте Александар Сеничић.
Банке не желе да коментаришу ту праксу. Народна банка, међутим, подсећа да се између резидената у земљи плаћања обављају искључиво у динарима.
Уколико се цена аранжмана наплаћује у еврима, агенције или правна лица су дужна да клијента унапред упознају са свим условима понуде, па и курсом.
"Мишљења смо да туристичка агенција за обрачун цене аранжмана може применити само курс који је претходно назначен у понуди, а који према општим условима пословања може бити продајни курс пословне банке организатора путовања из курсне листе банке за девизе или званични средњи курс Народне банке који важи на дан уплате", наводи се у саопштењу НБС-a.
Клијенти су се са различитим курсним разликама сусретали и приликом куповине аутомобила или отплате кредита посебно пре доношња закона о заштити корисника финансијских услуга.
У удружењима грађана чак су и добијени спорови против несавесних банака.
Дејан Гавриловић из удружења "Ефектива" каже да су неколико пута подносили тужбе против банке по том основу и добили спорове.
"Углавном се ми базирамо на одредбе закона о облигационим односима где се крши једнакост узајамног давања. Ако банка некоме исплати кредит од 1.000 евра по нижем курсу, а наплати по већем, јасно је да се богати на курсним разликама при чему се крши основно начело о облигационим односима, а то је начело једнаких давања уговорних страна", каже Гавриловић.
Курс динара према евру за такозвану ефективу многе подсећа на такозвани "штицунг" од пре двадесетак година.
Тада се зарачунавао не тренутни дневни однос динара према немачкој марки, већ увећани курс са унапред очекиваном урачунатом инфлацијом.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 5
Пошаљи коментар