субота, 06.09.2014, 12:40 -> 19:44
Пола века "Ђердапа"
План Владе је да Србија поново постане извозник струје, за шта је неопходна изградња нових енергетских капацитета, рекла је потпредседница Владе Зорана Михајловић на свечаној академији у Кладову.
На обележавању 50 година од почетка изградње Хидроелектране "Ђердап 1", Зорана Михајловић је рекла да је изградња Хидроелектране "Ђердап 3" један од стратешких пројеката.
"Обележавамо данас 50 година од почетка радова на Хидроелектрани 'Ђердап' и то је за Србију био веома значајан и огроман градитељски подухват, и тада и данас, али оно што је опомена за све нас јесте да морамо да градимо и да се бавимо производњом електричне енергије", рекла је Михајловићева, преноси Танјуг.
На питање када ће почети изградња "Ђердапа 3", Михајловићева је рекла да се о том важном пројекту говори већ дуги низ година, а да су пре око годину и по дана почели први разговори са Румунијом, без обзира на то што ће та хидроелектрана бити на српској страни.
"Верујем да смо близу тога да разговарамо и са потенцијалним партнерима који би ушли у изградњу таквог пројекта. То је за Србију значајно, јер би нам то омогућило и да утичемо на цену електричне енергије у региону", рекла је Михајловићева.
Свечаној академији у Кладову присуствовали су и министар енергетике Александар Антић, амбасадор Русије Александар Чепурин и директор ЕПС-а Александар Обрадовић.
Антић је рекао да ће завршетком ремонта свих шест генератора у хидроелектрани "Ђердап 1" њихова снага бити повећана за 90 мегавата, што ће значајно утицати на електроенергетску стабилност земље.
Обрадовић је истакао да се ремонти на свим производним системима одвијају у складу са плановима и да се чине максимални напори како би систем, након мајских поплава што спремнији дочекао зиму. Указао је да су у овом тренутку акумулације хидроелектрана и депоније угља за термоелектране "далеко изнад планираних", наводи се у саопштењу Министарству.
Премашен месечни динамички план
Хидроелектрана "Ђердап 1" произвела је у августу 525 милиона киловат-часова електричне енергије, тако да је месечни динамички план од 328 милиона киловат-сати струје премашен за чак 60 одсто, саопштила је Служба за информисање те компаније.
Од почетка године хидроцентрала код Кладова ЕПС-у је испоручила 3,7 милијарди киловат-сати струје или шест одсто више од плана за овај период у години.
При тренутном дотоку од 4.800 кубика воде у секунди наша највећа хидроцентрала дневно производи 14 милиона киловата струје.
Норма за септембар је 253 милиона, а то подразумева просечну дневну производњу од око осам милиона киловат-часова електричне енергије.
Хидроенергетски и пловидбени систем "Ђердап 1", комплексан је и вишенаменски објекат, изграђен 10 километара узводно од Кладова односно на 943. километру Дунава од ушћа у Црно море.
Изградња тог система почела је 7. септембра 1964. године, а први агрегати пуштени су у рад 6. августа 1970. године, истовремено и на српској и румунској страни.
То је и даље највећа хидротехничка грађевина на Дунаву, укупне дужине 1.278 метара, а реч је о симетричној конструкцији, пројектованој тако да и Србија и Румунија, које дели Дунав, располажу истим деловима главног објекта.
Обе земље имају по једну електрану, бродску преводницу и по седам преливних поља од укупно 14, колико их има у заједничкој преливној брани. Симетралу објекта чини државна граница.
У електрани је монтирано шест хидроагрегата, а укупна снага електране је 1.026 мегавата.
Хидроагрегати су са такозваним Каплановим турбинама, чији пречник кола износи око 9,5 метара и до тада у свету нису грађене турбине већег пречника.
Обе електране су међусобно повезане тако да у случају потребе агрегати електране на српској страни могу испоручивати електричну енергију у мрежу на румунској страни и обратно.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар