Нове странице сарадње са Азербејџаном

Драган Вујовић је у изјави Танјугу рекао да се у последње време односи две државе развијају узлазном путањом, уз снажни развој сарадње на свим нивоима. Он напомиње да Азербејџан за Србију није обична држава.

Могућности развоја односа Вујовић илуструје значајним пројектима који сведоче о потенцијалима Азербејџана, а подсећа да су почетак 2014. године обележили интензивни контакти и сусрети две земље.

"Делегација Министарства одбране предвођена министром одбране Закиром Хасановом боравила је у Србији у фебруару 2014. године. Почетком марта у Београду је одржана седница Међувладине комисије за трговинску и економску сарадњу између Србије и Азербејџана. Када су у мају Србију задесиле страшне поплаве, Азербејџан је међу првима пружио хуманитарну помоћ у износу од 400.000 евра", каже Вујовић.

Економски узлет 

У Србији се, како Вујовић напомиње, о Азербејџану доста зна. Прошле године, приликом званичне посете председника Републике Србије Томислава Николића Републици Азербејџан председници две државе потписали су Декларацију о пријатељским односима и стратешком партнерству две републике.

"Данас се односи Србије и Азербејџана на међународној сцени оцењују као пример партнерства и пријатељства између хришћанске и муслиманске земље", каже Вујовић.

Азербејџан се, као и Србија, налази у важном, али у геополитички осетљивом региону, а изабрао је пут неприступања војним блоковима и активно учествује у Покрету несврстаних.

"Ова земља је, као и Србија, прошла кроз рат током којег је окупирано 20 остао њене територије. Без обзира на сукоб са суседном Јерменијом и грађански рат почетком деведесетих година Азербејџан је успео да забележи економски развој на 80 одсто територије", објашњава Вујовић.

Он напомиње да у време када се многе друге државе на континенту тек опорављају од последица финансијске кризе економија Азербејџана бележи узлет. За последњих десет година отворено је више од милион нових радних места. Незапосленост износи око пет одстао, а спољни дуг укупно осам одсто БДП.

"По овим показатељима Азербејџан превазилази чак и неке развијене европске земље. У последњих десет година у земљу су уложене инвестиције у вредности од 190 милијарди долара, а прошле године достигнут је рекордни показатељ од 28 милијарди долара уложених током једне године", каже Вујовић.

Овако импресиван развој, наглашава Вујовић, омогућен је захваљујући финансијама које Азербејџан добија од извоза енергената, али и оствареној унутарполитичкој стабилности и разумној потрошњи.

"За владу Азербејџана развој ненафтног сектора представља приоритет. Само током прошле године раст ненафтног сектора привреде износио је 10 одсо. Стабилност обезбеђује високи степен поверења становништва према политици која се спроводи под руководством председника Илхама Алијева. Та политика се зове социјално-економска политика чију основу представља модел развоја који је оријентисан на обезбеђивање интереса и благостања сваког субјекта друштва".

"Пошто Азербејџан за Србију није обична држава важно је поменути неколико великих пројеката, који су реализовани у овој земљи у последњих неколико година", каже Вујовић.

Један од њих је АСАН Хидмет или Државна агенција за социјалне услуге и социјалне иновације при Председнику Републике Азербејџан. АСАН Хидмет у преводу значи једноставне услуге.

"Ова агенција основана је на иницијативу председника Алијева. То је увођење идеје "задовољног клијента" у државну управу, интеграција базе података државних структура и усавршавање електронских услуга у земљи. У центрима АСАН Хидмет за свега неколико минута грађани Азербејџана могу да региструју документа грађанског статуса, правна лица, порески обвезници, добијају личне карте, све врсте потврда итд", објашњава Вујовић.

Према његовим речима, сличне структуре постоје и у Грузији, Русији, Естонији, Казахстану, али баш таква као што је АСАН Хидмет, не постоји нигде у свету.

"Зато и не чуди што је током недавног представљања пројекта у Европском парламенту, један од посланика рекао да је до недавно Азербејџан био познат по својим богатствима у виду нафте и гаса, а данас је престигао земље Европске уније по нивоу развоја дигиталних идентификација", каже Вујовић.

"Азерспејс - 1" је први азербејџански сателит у орбити и поред економске користи овај пројекат ће, како напомиње Вујовић, обезбедити и информациону безбедност, задовољење телекомуникационих потреба економије, као и развој телекомуникационе структуре и реализацију нових високо технолошких пројеката.

Универзитет "АДА" се, каже Вујовић, сматра острвом знања на читавом Јужном Кавказу узимајући у обзир њене образовне могућности.

"Дипломатска академија је била основана при Министарству иностраних послова 2006. године, као специјализована установа за обуку азербејџанских дипломата. У каснијем периоду у складу са циљевима постављеним у Концепцији развоја "Азербејџан - 2020", јавила се потреба за јачањем висококвалификованог кадровског потенцијала у свим сферама економије. И до 2013. године у оквиру АДА већ су функционисале школе за државну управу, међународне односе, бизнис, информационе технологије, као и за природне и друштвене науке", каже Вујовић.

Председник Србије Томислав Николић је током посете Азербејџану посетио ову институцију, као и изложбу посвећену Иву Андрићу. Овде се већ образују студенти из 27 земаља упркос релативно кратком стажу ове образовне установе.

"Пажњу привлачи "грин енд смарт" камп ове образовне установе, који је европски комесар Штефан Филе током своје посете Бакуу назвао "престижном академијом", наглашава Вујовић.

Велике перспективе развоја 

Пројекти "Баку-Тбилиси-Џејхан" и "Баку-Тбилиси-Ерзурум" иницирани су 90-их година за потребе транспорта азербејџанске нафте и гаса у Европу. 

"Такође, пре неколико година, Азербејџан је проценивши свој повољан географски положај и транзитне могућности, у сарадњи са Турском и Грузијом покренуо још један међународни пројекат - изградњу железничке пруге Баку-Тбилиси-Карс као обнову дела Великог пута свиле".

"Сматра се да ће реализација овог пројекта спојити путеве Европе и Азије и омогућити транспорт људи и робе из Кине у Европу и обрнуто. Пројекат је толико амбициозан и занимљив да је Казахстан већ изразио жељу да годишње превезе 10 милиона робе том железницом", напомиње он.

Вујовић оцењује да се Азербејџан, као мултикултурална земља у којој сложно живе представници свих верских и етничких група увек одликовала традицијом религиозне и расне толеранције.

"Руководство Азербејџана интегрисало је традицију мултикултурализма у ранг државне политике. Данас представници свих верских и етничких група у овој земљи живе у атмосфери мира и пријатељства. Овај модел мултикултуралузма је добио бројна признања и изван граница земље.

Зато се у Бакуу већ неколико година за редом одржава Светски Форум за међукултурални дијалог, као и Међународни хуманитарни форум у Бакуу који између осталог посећују и високи званичници", објашњава Вујовић.

Практична примена азербејџанског мултикултурализма је, како наглашава, рестаурација Бајракли џамије у Београду и изградња цркве Свете Петке у Новом Саду.

Вујовић подсећа и на пројекат "Поверење" који је реализован уз подршку Азербејџана под мандатом УН уз помоћ приватних азербејџанских инвестиција у Добоју. Овај пројекат, у вредности од више 40 милиона евра, предвиђа изградњу фабрике за прераду пољопривредних производа под брендом "Босанка", где ће радити представници три етничке групе: Срби, Хрвати и Бошњаци.

"Свеобухватне могућности Азербејџана и Србије отварају широке перспективе за даљу реализацију стратешког партнерства две земље. Дубоко сам уверен да то схватају и саме стране и да ћемо у наредним годинама бити сведоци нових страница плодне сарадње између Србије и Азербејџана", закључује Вујовић.