Исто двориште – различите судбине

ФАМ је једна од најсавременијих фабрика уља и мазива. Производња креће из контролне собе – софтверски. Уколико би се занемарили дугови, стање у фабрици било би идеално.

У предузећу је 212 запослених. Редовно примају плате, а просечна зарада им је 64.000 динара. Тренутно се производе четири километра флорових масти које служе за подмазивање лежајева.

Тврде да раде са трећином капацитета, и да задовољавају 25 одсто потреба српског тржишта – војске, електропривреде, наменске индустрије, грађевинарства. Имају сировина за два милиона евра, готових производа за више од милион. Праве и амбалажу.

"Значи процес је заокружен, машине су аутоматске и вишак материјала се враћа на млевење и поново у процес", објашњава директор производње Остоја Адамовић.

Слика јесте ружичаста, али је реалност другачија. Дугови се не могу игнорисати, а ни лако утврдити.

Фабрику је приватизовала "Нибенс група" Мила Ђурашковића 2007. године. Како је била увезана са више предузећа – неке кредите је сама подигла, некима је била жирант. У току су и два процеса пред Специјалним судом, са одштетним захтевима од "Нибенса" и од Мирослава Мишковића.

Генерални директор Владица Петровић каже да је најбоље решење да конзорцијум откупи фабрику и учествује у будућој приватизацији.

За идеју да купе фабрику – радници имају подршку локала.

Фабрика мазива и уљара деле исто двориште али различите судбине. Није без симболике ни то што је капија ФАМ-а отворена а уљарина капија затворена.

Уљара не ради од децембра прошле године. Радници су узели отпремнине. Остало их је 13, од чега девет чувара. Верују да ће фабрика имати бољу будућност.

"Овде је потребно десет милиона евра за куповину сунцокрета у септембру да би могло да се ради у сезони, а то нисмо могли", каже генерални директор Верољуб Ћирковић.

Каже, лако би све могло да се врати са новим купцем. А постоје заинтересовани и постоји тржиште оријентисано ка југу – Македонији и Албанији.

"Нови купац би добио један заокружен технолошки процес, фабрику биодизела, нову фабрику пет амбалаже и робну марку 'Рубин' – уље које има тржишну позицију", објашњава Ћирковић.

Уљара никада није била затварана од настанка 1938. до прошле године. На тридесет хектара је распрострањена њена имовина – а обавезе превазилазе 15 милиона евра.