"Свеж" новац лек за запуштене фарме

У односу на десетогодишњи просек, у Србији је број говеда и свиња опао за десетак одсто, док се мали пораст бележи у овчарству и живинарству.

Број стеоних јуница мањи је за 250.000, а свиња за чак 400.000. А не тако давно 15 одсто америчког увоза конзерви чинила је наша шунка, а наш беби-биф био је најтраженије и најквалитетније месо у свету.

Мачвански фармери данас одржавају производњу, али и размишљају о повећању броја грла.

"Проширио бих производњу кад би било све загарантовано. Кад не бисмо радили као коцкари. Не знамо исход, кад бисмо знали загарантовану цену, кад би постојао паритет", каже Иван Мирковић, сточар из Табановића.

У Србији је данас више од 40.000 штала празно, а и даље имамо преференцијале за извоз, које испуњавамо само 10 одсто. У Браничевском округу постоје и нови велики производно-прерађивачки системи са заокруженим процесом производње. Они у околним селима стварају и нове кооперанте и сточаре.

"Морамо да водимо рачуна да будемо конкурентни и да произведемо што јефтинију храну. Подршком државе можемо то да урадимо", објашњава Звонко Миленковић из пожаревачког пољопривредног предузећа "Унион МЗ".

Научници истичу да треба повећати удео сточарства у укупној нашој пољопривреди и да је наша предност сточна храна.

Милош Лукић са Института за сточарство у Београду каже да имамо капацитете које можемо и морамо унапређивати.

"Потребна је жеља и воља произвођача да се поново баве том производњом, а без сточарске производње нема одрживе производње", додаје Лукић.

Свеж новац страних инвеститора могао би да оживи бројне запуштене и закоровљене фарме, кланице и прерађивачке капацитете.

То би омогућило да се људи додатно упосле и да се обезбеде веће количине меса, млека и прерађевина и, на крају, већа конкурентност и зарада од извоза.