Како стати на пут деценијском задуживању

На крају јула, дуг наше државе био је 20,9 милијарди евра, што је 64,3 одсто свега што се произведе у земљи за годину дана – званични су подаци Министарства финансија. Међутим, према подацима Фискалног савета, дуг је већ 66 одсто БДП-а, односно 12 милијарди евра већи него пре шест година.

И једни и други рачунају да ће, уз најављене мере фискалне консолидације, дуг наставити да расте све до 2017. године када би могао да промени путању. 

Дефинитивно, криза није постала наша шанса, како су то неки из власти оптимистично говорили 2008. године. Од тада дугујемо 12 милијарди евра више, а удео дуга у БДП-у порастао је са ниских 29 на чак 65 одсто. А није морало тако.

Стручњаци кажу да су две трећине тог пораста дуга направљене беспотребно – ванредним повећањем пензија од 20 одсто 2008. године, финансирањем лошег пословања јавних предузећа и банака, преношењем дела републичких прихода на локалне самоуправе, додатном индексацијом плата и бонусима.

Председник Фискалног савета Павле Петровић каже да ништа од тога није смело да се деси.

"Тај ванредни раст пензија је потпуно необјашњен или може да се објасни политичким разлозима, политичким уценама, слично је са законима о локалној самоуправи", рекао је Петровић.  

Економиста Дејан Шошкић наводи да је навећи део нашег јавног дуга "у девизном знаку", имали смо депресијацију динара 2008. 2009. и 2010. у два наврата. "То је утицало на то да однос дуга у девизама према БДП-у, који је у динарима, порасте и имали смо истовремено раст буџетског дефицита сваке године", каже Шошкић.

У протеклих шест година, српски дуг је увећаван у просеку по 2,5 милијарди евра годишње. Према рачуници сајта Макроекономија – 5,6 милиона евра из дана у дан или по 65 евра у секунди. Колико је то новца, биће јасније ако се наведе да су сви путеви у Србији могли да се претворе у ауто-путеве, или да се сваког дана направи по једна велика школа.

Тачка на ову причу скоро неће бити стављена. Фискални савет каже да је јавни дуг већ 66 одсто БДП-а, очекује да он до краја године премаши 70, а 2017. године и 80 процената.

Павле Петровић каже да ће без оштрих резова јавни дуг наставити да расте. "Наша процена је да је неодрживо финансирати тај дефицит, и да спољни финансијери то не би подржали, ММФ би прекинуо разговоре са нама и дошли бисмо у ситуацију да не можемо да финансирамо нашу потрошњу", упозорава Петровић.

Дејан Шошкић објашњава да док год су каматне стопе по којима се задужујемо веће од раста привреде – дуг ће наставити да расте чак и ако немамо додатног дефицита у буџету.

Уз оштре резове, смањење плата и пензија, на једној, и држање под контролом јавних предузећа и банака да не свале на државну касу нове губитке, на другој страни – јавни дуг би могао да се заустави, па и да почне да се смањује 2017. године.