Боља обрада за већи извоз хране

Стручњаци оцењују да би стварање ланца производње високог нивоа, уз брендирање домаћих производа, повећало запосленост и земљи обезбедило већи девизни прилив. То би такође могло да допринесе и допуни мањка у државној каси.

Додата вредност диже цену производу, а квалитетна роба увек боље пролази на тржишту. То знају власници ваљевске "Агранеле" и зато већ 10 година унапређују производњу суве шљиве.

Извозе у Европу, Русију, а ускоро ће и у Јапан. Понуда је обогаћена, па уз паковања од 200, 400 и 500 грама, однедавно нуде и мања паковања, обогаћена чоколадом. У фирми кажу да им се чоколадирана сува шљива вишеструко исплати.

"Обавили смо нека истраживања тржишта и реакције су врло позитивне, тако да смо одлучили да инвестирамо у овакву производњу. Купићемо чоколадирку и пакерицу за паковање овог производа", каже Александра Михајловић из "Агранеле".

Производња више фазе прераде у Србији није уобичајена, јер нема довољно дорадних и прерађивачких капацитета. Такође, испорука углавном није унапред договорена како би технолошки поступак почео на време.

Решење би могло да буде у удруживању произвођача и обједињавању понуде.

"За све то треба подстаћи производњу, применити технологије, а то значи улагања. Заиста треба сад активирати неколико врста производа које треба фаворизовати у овом смислу само зато што је могуће брзо их покренути, а не зато што други нису добри", објашњава Ненад Будимовић из Привредне коморе Србије.

Бољу зараду од извоза пољопривредних производа стручњаци виде у јавно-приватном партнерству и инвестирању у ланац исхране од основне производње, преко прераде до малопродаје.

"Уколико би Србија већи део производње намењене извозу пласирала кроз прерађевине сигурно бисмо повећали упосленост наше радне снаге, прерађивачких капацитета и повећали вредност извоза за два до 10 пута, или више пута по јединици производа, односно по паковању", каже професор Пољопривредног факултета Миладин Шеварлић.

Због економске кризе компаније се углавном одлучују за производе средњих и нижих ценовних категорија. Стручњаци сматрају да постоји велики слободан простор за такозване премијум производе.