Извоз пакованог воћа диже цену 10 пута

Агроекономиста Миладин Шеварлић рекао је за Танјуг да се уместо извоза примарних пољопривредних производа Србији далеко више исплати да извози прерађене производе за финалну потрошњу у хипермаркетима.

"На пример, разлика између свеже и чоколадиране шљиве у мини-кесицама од сто грама или мало више, била би један према десет. Зато би паковање шљива или малина побољшало спољнотрговинске перформансе српског аграра, али и препознатљивост српских производа. Упаковано воће бисмо извозили под нашом робном марком, за разлику од свежих шљива или малина које нису етикетиране као 'Made in Serbia'", рекао је Шеварлић.

Према његовим речима, од пет килограма свежих шљива добија се килограм сушених без коштице, од чега даље може да се добије 10 малопродајних паковања чоколадираних шљива.

Извозом упакованог воћа би, додаје Шеварлић, била повећана упосленост радне снаге, прерађивачких капацитета и вредност спољнотрговинске размене.

Међутим, оценио је, то се не ради масовније, јер поједини произвођачи немају дорадне и прерађивачке капацитете, или је реч о испоруци "ад хок" која није благовремено договорена да би могао да се обави технолошки поступак на време, а често се дешава, како тврди, да и сами купци захтевају да купе робу у ринфузу.

Сертић: За финализацију производа потребне велике инвестиције

Актуелни председник Привредне коморе Србије Жељко Сертић је у ранијем разговору за Танјуг рекао да би требало обезбедити услове за отварање већег броја фабрика које би чиниле ланац производње високог нивоа.

Сертић је тада рекао да у Србији постоји неколико фабрика које се тиме баве, али укупни капацитети су ипак мали како би све што произведемо могли да упакујемо и продамо по вишим ценама.

"Тренутна цена суве шљиве са коштицом на велико је 1,7 евра, али та иста шљива упакована у целофан, чоколадирана и ако унутар себе, на пример, има бадем, лешник или орах, на тржишту Русије кошта 50 долара по килограму. То је најбољи пример колико финализација производа утиче на цену", рекао је Сертић, који је кандидат за министра привреде.

Сертић је поручио да то и јесте интерес и државе и приватних фирми, али је навео и да су за финалну обраду потребне велике инвестиције.

"Зато је добро радити са страним партнерима, а не само се задуживати. Најбоље је наћи тржиште и партнере са којима можемо из Србије заједно да радимо", рекао је Сертић.

Сертић је као добар пример навео "Руднап групу", која је са партнером из Уједињених Арапских Емирата већ започела проширење капацитета на Фрушкој гори и улагање у куповину нових хладњача чиме је омогућена производња високе класе.

Шеварлић је као добар пример навео "А грану" из Ваљева, која пакује чак и појединачно сушене и чоколадиране шљиве са евентуално убаченим орахом или бадемом.

"То је нови кондиторски производ, који више кошта", објаснио је Шеварлић.

Иначе, према подацима ресорног министарства, извоз пољопривреде Србије је у првој половини 2014. године био за 24,2 одсто већи него у истом периоду прошле године и износио је 1,22 милиона евра.

Учешће пољопривреде у укупном извозу Србије, повећано је са 16,7 одсто, колико је износило у истом периоду 2013. године, на 18,5 процената, а највећи извоз је остварен у групи житарица и производа на бази житарица, поврћа, воћа и пића.