Панчевачка Стаклара на стакленим ногама

Најављен је спас за 40 од 156 предузећа у реструктурирању. Међу њима би могла да буде и панчевачка Стаклара, једина фабрика која је производила равна стакла. У власништву има 25 хектара земље, али има и дугове који премашују вредност капитала. Држави су сугерисали да стакларне погоне продаје појединачно али је Агенција за приватизацију одлучила да се некадашњи гигант продаје у целости.

Фабрика је у лошем стању и споља и изнутра. У животу се одржава само пет седам погона. Ради две стотине људи у само једној смени.

Радници би желели да има више посла, јер би на тај начин и плата била сигурнија и редовнија. Упркос старим машинама, кажу да је производња унапређена и да се труде да раде добро.

А ситуација је таква да плате касне два месеца, превоз дуже. Дугови су 42 милиона евра. У Фабрици кажу да 98 одсто дуга чине обавезе према држави.

Погон за производњу равног стакла је урушен али га нема сврхе обнављати јер се тзв. "питзбург" технологијом више не производи нигде у свету. За нову "флот" технологију потребно је улагање од 100 милиона евра. Свесни су да ће тешко наћи таквог купца. Зато мисле да је извеснији други модел приватизације.

"Да се појави неко за ове наше дорадне погоне који раде од оснивања предузећа и да се уз мало улагања, ту већ говоримо о десетак милиона, осавремене наши дорадни погони", каже директор Стакларе Емануел Лупулеску.

За 84 године колико постоји, Стаклара Панчево никада није престајала са радом, чак ни за време Другог светског рата.

Након бомбардовања њихова стакла коришћена су за обнову школа, болница, станова. За шта год да се држава одлучи, за који год модел, када је реч о овом предузећу у реструктурирању, њихови запослени надају се да то неће значити кључ у браву.

Своју потенцијалну шансу виде у изградњи Београда на води, али и енергетској ефикасности која ће морати пре или касније да захвати све објекте у Београду. До тада - раде с фабрикама намештаја, ГСП-ом... Неколико аутобуса чека поправку. Магацин је пун.

"Ту имају предња стакла за различите моделе аутомобила - са далеког истока, преко Јапана, Енглеске. Можемо да направимо за Тојоту, Пежо, Цитроен, за Фијат нормално", каже технички директор Стакларе Драган Николић.

"У сандуцима су стакла за Белорусију за тракторе. Извозимо у врдности од 50.000 евра месечно. Пакујемо и за Словачку, више за извоз него за домаће тржиште", каже шеф магационера Ненад Мајсторовић.

Њихова судбина тесно је везана за стање у грађевинарству, аутоиндустрији. Зато верују да би о њима требало одлучивати међу последњима.

"Та сва предузећа са којима послујемо су у истој ситуацији као ми. Ако се спасава Галеника, Икарбус, ИМТ, ФАП и ми ту треба да се нађемо. Не може држава некоме да буде мајка а некоме маћеха", каже председник Самосталног синдиката Стакларе Драган Томић.

Преживели су пет тендера, две аукције, два најављена стечаја. Уморни су од чекања да се реши њихова судбина.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.