Рад од куће све траженији

Рад од куће је када послодавац улаже у средства за рад и опрему у стану запосленог, а посао невезан за пребивалиште запосленог или фирму је рад на даљину. Тако раде најчешће фирме за информационе технологије, финансије, консалтинг, дизајн, архитектуру. У међународној ИТ компанији, која послује у више од 40 земаља, препоручено је да запослени бар један дан у недељи раде код куће.

"По неким истраживањима продуктивност рада се повећава увођењем рада на даљину, негде око 30 одсто иницијално, али је врло битно одржати ту контролу и мерљивост резултата рада да би се продуктивност и одржала", рекао је Драган Стокић, директор "Атос ИТ солушнс" за Југоисточну Европу.

Радници од куће и на даљину имају право на обрачун прековременог рада, накнаду за ноћни рад и коришћење годишњег одмора и одсуства. Лакше им је да раде код куће, могу да ускладе породичне и приватне обавезе, а мањи су и трошкови послодавца који не плаћа топли оброк и превоз.

"Послодавац више не мора да има не знам какав пословни простор, када многи послови могу да се раде од куће, што је уједно олакшавајућа околност за запосленог, јер не мора да губи време у транспорту, одласку, доласку с посла", каже Небојша Милетић из Уније послодаваца.

Јавна корист флексибилног рада јесте та што се тако могу запослити људи у неурбаним срединама, особе са инвалидитетом и самохрани родитељи, а мана је што тако запослени могу да се отуђе од друштва. Они који раде непуно радно време имају право на пензију као и запослени који раде пуно радно време.

"То значи да се за годину дана са непуним радним временом, у стаж осигурања за остваривање права на пензију рачуна годину дана осигурања. С тим што морамо имати у виду да је основица за доприносе овде значајно смањена", каже Снежана Бошковић из Министарства рада.

Уколико њихова права буду угрожена, казне за правно лице износе од 800.000 до два милиона динара, а за предузеће од 300.000 до 500.000 динара.

Слично као и у саобраћају, уведена је могућност послодавцу који прекрши закон да на лицу места плати 50 одсто износа казне, такозвани прекршајни налог. Ако не пристане на то, иде на прекршајни суд и плаћа пуну казну и трошкове суђења.