Мале фирме, велики проблеми

Фризерка Милица Антић од уштеђевине је пре 16 година покренула свој посао. Отворила је фризерски салон, али су проблеми, каже, свакодневни.

"Приватни посао у ствари није лак. Ево моја колегиница је сад на одмору, тако да ја преузимам посао. Читавог дана радим. Исто тако и она мене замени кад ја не радим, јер радња не сме да се затвара", каже Милица Антић.

Напомиње да је куповна моћ људи све мања и мања. "Цене не смеју често да се мењају. Тако да смо принуђени да много радимо, да будемо задовољни скромном зарадом, а опет да држава добије своје", додаје Милица Антић.

Како би се покренуо мали услужни посао у Србији потребно је од три до десет хиљада евра, кажу упућени. Све зависи од избора локације, врсте опреме, да ли је купујете или изнајмљујете и да ли поседујете знање и искуство. А успех вам нико вам не гарантује.

"Не постоји било каква кредитна подршка државе. Држава је одустала од старт ап кредита пре четири године. Банке такође не кредитирају почетнике у Србији. И онда сте у суштини препуштени сами себи и једном тржишту на коме имате и ниску куповну моћ и високу сиву економију, то јест високу конкуренцију из сиве зоне", истиче Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку.

До 2008. године било је потребно четири до шест да се врати новац уложен у оснивање фирме. Данас тај период износи десет година.

"Држава би морала да обрати пажњу и подстиче све оне грађане да покрећу приватни бизнис тако што ће прилагодити финансијски сектор. То значи порези и доприноси да се драстично смање, да се други порези такође смање и да се евентуалним субвенцијама помогне рад и живот тих предузећа", каже Небојша Милетић из Уније послодаваца Србије.

Око 330 хиљада људи у Србији се бави предузетништвом, а услужни бизнис и даље је најатрактивнији. Најчешће се отварају, али и затварају ресторани, кафићи, мале радње и фризерски салони.