Производња хране шанса Србије

У власништву Пољопривредне корпорације Београд данас је највећа фарма музних крава у Европи, а запослени обрађују двадесет хиљада хектара земље. Примењују се савремене агротехничке мере и механизација. ПКБ је веома значајан за снабдевање града Београда. Због своје препознатљивости, занимљив је многим потенцијалним партнерима.

"Питање будућности ПКБ-а што се тиче власништва, практично се налази на одлуци власника ПКБ што је у овом случају град Београд. Питање опстанка пољопривредног комбината ове величине у Србији је стратешко питање државе и на крају стратешки интерес државе, имајући у виду да је рећ о производњи хране", каже Драгиша Петровић из ПКБ-а "Београд".

Иако је у стечају, после поништене приватизације, у ПИК "Бечеју" производња иде по плану и плате су редовне. Тржишту се годишње испоручи 12 милиона литара млека и више од 100 хиљада свиња. И даље се тражи реорганизација, договор са повериоцима и евентуалним стратешким партнерима.

"Потребан нам је стратешки партнер који ће се озбиљно бавити овом производњом на овакав или сличан начин као што је то данас. Ми смо сада сигурно у једном специфичном статусу. Повериоци су власници ПИК "Бечеја", и наравно тај статус мора прећи у дефинисаног власника", каже Пера Максимовић из ПИК "Бечеја".

Научници за 21. век, век економије и знања, предлажу оснивање посебних аграрних универзитета и јаче образовно - практичне, саветодавне везе Пољопривредног факултета у Новом Саду са ПИК "Бечејем" и земунског Пољопривредног факултета са ПКБ-ом.

"У тим пољопривредним предузећима држава би остала власник, као што је то случај у Америци и другим земљама. Практично би менаџмент водили професори и менаџери Пољопривредних факултета", каже Миладин Шеварлић, професор Пољопривредног факултета.

Стратешко питање Србије, када је реч о храни, јесте и у балансу малих и великих произвођача, приватних и државних власника, стварању нових видова кооперације и заједничком интересу. Производња хране је наша велика извозна шанса у годинама које долазе.