Читај ми!

Муке и за подстанаре и за неимаре

Све мање станова се гради и продаје у Србији. Страх од губитка посла, ниска куповна моћ грађана, али и лоша понуда по високим ценама - неки су од разлога што промет некретнина драстично пада. Осим подстанарима, тешко је и неимарима. И једни и други шансу виде у масовној јефтиној станоградњи.

Блок 67А на Новом Београду тренутно је највеће градилиште у Србији. До пролећа, овај блок ће бити богатији за око 300 станова.

"У овом насељу укупно ће бити изграђено 840 станова и стотинак локала. Упошљавамо свакодневно 400 радника, двадесетак фирми. А грађевински материјал је углавном домаће производње", каже Иван Михајловић, грађевински инжењер фирме "Ексинг".

Да је више таквих градилишта волели би и произвођачи грађевинског материјала, будући да тренутно раде са трећином капацитета. Нема више субвенционисаних стамбених кредита, тако да је мање и купаца који узимају стан на кредит.

Подаци Националне корпорације за осигурање кредита показују да је продаја некретнина и даље у паду. Падају и цене станова, који су и даље скупљи него 2007. године.

"Евидентно је да постоји тренд пада цена квадрата. Међутим, не пада у складу са стагнацијом тржишта. Мање људи купује стан, мање људи и продаје стан. Стагнира цело тржиште, а опет та цена некретнина не пада из других разлога", каже Душан Узелац са портала Каматица.

Ипак, и купци су све опрезнији.

"То су инвестиције које су углавном једном или два пута у животу, ко има среће да купи стан. И у том смислу они траже најбоље за свој новац. Инвеститори који препознају то и свој производ ускладе са оним што су потребе тржишта и очекивања тржишта у смислу цена и квалитета, то су инвеститори који сасвим сигурно и у оваква времена налазе пут до својих купаца", сматра Душица Гаковић из фирме "Дека инжењеринг".

Процењује се да је у Србији годишње потребно око 25.000 нових станова, а тренутно је више од 300.000 домаћинстава која немају решено стамбено питање.

"Једини излаз је такозвана јефтина градња коју хоће да финансирају страни инвеститори. Кад би се то покренуло, стално се прича о тих око 40.000 станова. То није јефтина градња, извођачи радова раде по својим ценама, по ценама по којима су и до сада радили", каже Горан Родић из Грађевинско-индустријске коморе Србије.

Родић напомиње да то само значи да ће се држава одрећи надокнаде за земљиште и да ће смањити таксе и прикључке, и омогућити да грађевинска оператива крене.

У грађевинској оперативи Србије било је више од 100.000 запослених, а сада их је око 50.000.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
7° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом