Сертић: Нов економски пут пред Србијом

Представник српске привреде као посебно добар потез Владе Србије у протеклом периоду види обезбеђивање субвенционисаних динарских кредита, које је до сада, према расположивим информацијама, искористило више од 10.000 предузећа, углавном малих и средњих, у укупном износу који премашује 500 милиона евра.

"То је добар подстицај и добар знак", каже Сертић за Танјуг. Он истиче да је важно наставити са реформама јавног сектора - администрације, инспекцијских служби, судства, ради подизања њихове ефикасности.

"Посебна пажња мора бити усмерена ка јавном привредном сектору, који генерише највеце губитке", каже Сертић и подсећа да је у прошлој години око 510 јавних предузећа, која су предалафинансијске извештаје, исказало губитак од укупно 51 милијарду динара, што је више него остатак привреде.

Упозорава да српску привреду и даље гуши неликвидност и несолвентност и као пример наводи да готово свако пето предузеће и сваки десети предузетник има проблем са ликвидношћу.

Напомињући да је цела Европа у кризи, Сертић је, говорећи о Србији, указао да имамо релативно стабилан курс динара, уз очувану стабилност девизних резерви, чији ниво је крајем првог полугодишта ове године готово идентичан оном с краја 2013.

Повећан извоз  

"Можемо да се похвалимо да имамо готово 19,5 одсто већи извоз него у истом периоду прошле године, мањи дефицит у робној размени и да нам је покривеност увоза извозом достигла готово 75 одсто. То говори да у неким сферама наше економије постоји добар и квалитетан систем рада", истакао је Сертић.

Подсетио је да је недавно једна норвешка консултантска кућа објавила да је Србија, као земља у развоју, једна од најподеснијих и најбољих за инвестирање у овом моменту.

Додаје, међутим, да је ниво инвестиција сличан оном из 2013. године, иако, како каже, разлог није само до Србије.

Оно што Србија може да уради јесте да држава гарантује инвеститорима сва права која имају у другим земљама и гради предвидив и подстицајан пословни амбијент за улагање и пословање, сматра Сертић.

За првог човека ПКС сарадња са државама региона је веома важна, јер тај простор, како каже, Европа и свет, а посебно потенцијални инвеститори углавном посматрају као целину, као тржиште Балкана.

Томе, додаје, не треба да се противимо, већ напротив да користимо и инсистирамо на свим формама сарадње које подржавају ЕУ и неки међународни фактори.

У оквиру ЦЕФТА споразума, несугласице које имамо у интерној трговини на Балкану решавамона најбољи могуци начин - преговорима.

Велика шанса је, каже, у повезивању компанија у региону ради заједничког наступа на трећим тржистима. Добар пример је конзорцијум Феникс који је окупио више од 50 компанија из Србије, Хрватске, Црне Горе, Словеније и Босне и Херцеговине.

"Компаније укључене у конзорцијом су мале и не би могле да обезбеди ни довољно посла, ни гаранција за реализацију великих послова и зато се те компаније управо у том делу удружују", навео је Сертић.