Фискални савет: Пензије и плате смањити за 15 одсто

Петровић је подсетио да ће буџетски дефицит у овој години, према проценама, износити 2,6 милијарди евра, због чега је потребно да се до 2017. уштеде две милијарде евра, преноси Танјуг.

Упитан да коментарише изјаву вршиоца дужности министра финансија Душана Вујовића да ће плате у јавном сектору и пензије бити смањене за десет одсто "и ни динар више", он је рекао да то није довољно.

"За шест до осам месеци би се видело да то није довољно и та разлика од пет одсто морала би да се надокнади", рекао је Петровић на представљању извештаја Фискалног савета у Народној банци Србије.

Он је додао да би требало видети колике ће уштеде донети борба против сиве економије и отпуштања у јавном сектору.

Члан Фискалног савета Никола Алтипармаков рекао је да би, у случају да се плате и пензије смање десет одсто ПДВ био повећан за око два одсто.

Он је изнео рачуницу да би 15 одсто смањења плата и пензија донело уштеду од 800 милиона евра годишње, док се смањењем од десет одсто годишње штеди 470 милиона.

На три године, то је, како наводи, разлика од око милијарду евра.

Према његовим речима, повећањем ПДВ за два одсто, приходи би били повећани за око 400 милиона годишње, што би отприлике, како каже, покрило ту разлику.

"Ако идете на смањење плата и пензија за 12 одсто, онда би ПДВ могао да буде повећан за један одсто", рекао је Алтипармаков.

Он је казао да проблеми Србије нису високи порези већ велики расходи буџета па је, према његовој оцени, боље решење смањење плата и пензија јер се тако циља на узрок проблема док се повећањем ПДВ-а, иако се штеди исти износ, не циља на узрок проблема.

Фискални савет је указао да ће дефицит буџета у 2014. години износити 8,3 одсто БДП-а, што је, како кажу, највећи дефицит у Европи, изузев можда Украјине.

Фискални савет је додао да фискална консолидација мора да почива на довођењу у ред јавних и државних предузећа, смањењу издвајања за пензије и плате и структурним реформама.

Милијарду евра кошта лоше пословање јавних предузећа

Лоше пословање државних јавних предузећа годишње кошта државу око милијарду евра, а до 2017. године тај трошак би морао да се преполови, оценио је Фискални савет.

"Огромни трошкови државних јавних предузећа прете да потопе јавне финансије Србије", наведено је у резимеу Фискалног савета у који су новинари имали увид пре конференције у Народној банци Србије.

Процена Фискалног савета је да би довођење у ред државних јавних предузећа могло до 2017. године да обезбеди уштеде од 400 до 500 милиона евра, а за то је најважније реструктурирање и решавање предузећа којима држава даје гаранције на задужења.

Највећи ризик тренутно је лоше пословање највећег државног предузећа ЕПС, наводи се у резимеу.

"Ако ЕПС не буде у стању да сам сервисира своје обавезе, то би вероватно потпупуно урушило јавне финансије и фискална консолидација би била немогућа", истиче Фискални савет.

У резимеу Фискалног савета наводи се да "Србијагас" генерише губитке, јер не наплаћује гас који испоручује "Азотари", "Петрохемији", "Метанолско-сирћетном комплексу", "Топланама", док "Железара Смедерево" и даље повећава фискални трошак.

"Србијагас" поједе један "Телеком"

Председник Фискалног савета Павле Петровић је рекао да "Србијагас" дугује 1,2 милијарде евра, што значи да то јавно предузеће за четири до пет година "поједе" један Телеком, указујући да је ЕПС, у том смислу, "Србијагас у настајању", преноси Танјуг.

Петровић је рекао да се губици "Србијагаса" не заустављају, иако је Влада прошле године навела да неће покривати губитке тог предузећа.

"Онда је држава ипак у октобру 2013. дала гаранције за Србијагас јер, ако нема гаранција за кредите, не би било ни гаса за ту грејну сезону", рекао је Петровић и нагласио да ће држава морати да покрије још 150 милиона евра том предузећу за следећу грејну сезону.

Петровић је рекао да то није праволинијски проблем јер и "Србијагас" има ненаплаћена потраживања од "Азотаре", "Петрохемије", "Металско-сирћетног комплекса", "Топлана".

Он је рекао да уз те објективне проблеме сигурно постоје и нерационалности у самом "Србијагасу".

Петровић је указао да је "опасно то што 'Електропривреда Србије' личи на Србијагас у настајању".

Он је навео да ЕПС има проблем вишка запослених, слабе наплате, високих цена. "Разлика је у томе што је ЕПС много већи од "Србијагаса" и он би за годину дана могао да направи губитак за који је "Србијагасу" било потребно четири до пет година", рекао је Петровић.

Ако се то деси, упозорио је, нема тих уштеда које би могле да финансирају буџетски дефицит.

Он је навео да проблем постоји и у "Железницама Србије", указавши да у том јавном предузећу и у ЕПС-у ради четвртина укупно запослених у јавном сектору. "И ту се ништа не дешава у последњих петнаест година, а морао би да се направи заокрет", закључио је Петровић.