Неопходнe сменe у јавним предузећима

Од 730 јавних предузећа у Србији, 510 послује са губитком. Промена руководства је увод у сређивање стања у јавном сектору, сматра Лазар Шестовић, главни економиста Светске банке.

Гостујући у Дневнику РТС-а, Шестовић каже да је то оправдани потез, вероватно једини потребан потез јер се губици гомилају већ неколико година и стално се тражи помоћ из буџета да би се они покрили.  

"То није ситуација која може дуго да траје, неопходне су биле неке промене. Сматрамо да је смена менаџмента неопходна, мора се дати професионалцима да воде та предузећа да их преокрену, да их учине профитабилним и да пруже боље услуге грађанима", рекао је Шестовић.  

Према његовим речима, то је један од приоритета, било је и других реформи које су се дешавале у претходних неколико месеци, али ово је нешто што је изузетно скупо. Губици тих предузећа мере се стотинама милиона евра, њихови дугови се мере милијардама евра и то је ситуација која оптерећује буџет, каже Шестовић.

"Питање је до када ће порески обвезници желети да плаћају и да покривају те њихове губитке", рекао је Шестовић.

Говорећи о критеријумима избора новог руководства, Шестовић каже да је недавно промењен Закон о јавним предузећима са циљем да се омогући конкурентнији избор менаџмента.

"Имамо многе добре законе, али њихова имплементација не иде баш онако како законодавац предвиђа. Надамо се да ће овог пута бити, баш због тешке ситуације и ургентности проблема, више доследности у примени закона", каже Шестовић.  

Говорећи о јавном дугу, Шестовић каже да дугови јавних предузећа утичу са 15 до 20 одсто у укупном јавном дугу Србије.

"Гаранције које се издају јавним предузећима да се задужују убрајају се у јавни дуг Републике и то је сад отприлике 2,5 милијарди евра. Што се тиче самог јавног дуга, он расте веома брзо, достигао је ниво око 65 процената БДП-а, а његова структура није баш најповољнија, рокови за отплату нису тако дуги и немамо довољно простора да их рефинансирамо и да добијемо мало простора за буџет, да одахне", каже Шестовић.

Према његовим речима, постоје две опције - једна је да се ради као до сада, а то значи трошење и задуживање све више и само одлажемо проблеме. "Сигурно је да на такву политику неће кредитори да гледају позитивно и не може се очекивати значајнији пад каматних стопа за задужење", каже Шестовић.

С друге стране, потребно је да се буџет стави под контролу и да се јавна предузећа ставе под контролу, да се смањи потрошња и цурење пара на све стране, објашњава Шестовић. 

Шестовић каже да није у питању само смањење плата и пензија, већ има толико простора за уштеде и треба кренути одлучно у то.

"Сарађујемо са Владом Србије у многим областима, радимо на бројним законима, радимо на санацији последица поплава. Имамо неколико зајмова које смо одобрили у јануару, тако да смо доста присутни", истакао је Шестовић.

Шестовић каже да сви наши суседи имају проблеме са јавним дугом, али они много брже расту од нас, њихова економија показује знаке опоравка, а ми поново упадамо у рецесију и имамо проблеме са структурним реформама.