Најнижи дефицит буџета остварен у јуну

Према подацима са веб-сајта Мининистарства финансија у јуну је остварен најнижи дефицит буџета од почетка ове године у износу од 2,1 милијарде динара, захваљујући рекордном износу остварених прихода, преноси Бета.

Приходи буџета у јуну били су 87,9 милијарди динара, а расходи 90 милијарди динара, у шта нису укључени приходи и расходи индиректних корисника буџета.

Порески приходи износили су 80,6 милијарди динара, што је највиши ниво у 2014. години, док су непорески приходи износили седам милијарди динара.

Висок ниво прихода остварен је захваљујући рекордној уплати акциза, уплати пореза на добит према коначном обрачуну и добром приходу по основу пореза на додату вредност.

Приход од акциза у износу од 25,6 милијарди динара резултат је више фактора.

Како је прецизирано, повећана потрошња горива због пољопривредних радова резултирала је већим приходима по основу акциза на нафтне деривате, док је истовремено део акциза по основу обавеза за мај уплаћен почетком јуна.

Трећи разлог високог прилива по основу акциза је било утврђивање нових износа акциза на дуванске производе у јуну, наводи се на веб-сајту Министарства финансија и подсећа да је уобичајено да се у периоду пре утврђивања нових виших износа акциза повећава обим увоза и производње цигарета, што се одражава на наплату акциза.

Приход по основу пореза на добит износио је 16 милијарди динара.

ПДВ је наплаћен у износу од 32 милијарди динара чему је највише допринео приход по основу увозног ПДВ.

У односу на мај, у јуну су расходи били виши првенствено због већих обавеза по основу куповине роба и услуга, трансфера организацијама обавезног социјалног осигурања и субвенција. С друге стране, мање су буџетске позајмице и капитални издаци.

Највећи део расхода чинили су трансфери ООСО и плате. Трансфери ООСО
износили су 24,3 милијарди динара, а највећи део се односио на пензије и износио је 22,6 милијарди динара. На исплату плата запосленима утрошена је 21 милијарда динара.

На нивоу опште државе у периоду јануар - јун забележен је дефицит у износу од 103,8 милијарди динара, при чему су делови централне државе и локалног нивоа власти тренутно у суфициту.

На нивоу локалних самоуправа суфицит је износио 7,9 милијарди динара, код Војводине 3,9 милијарди динара, а код Републичког фонда за здравствено осигурање 9,1 милијарди динара.

Истакнуто је да су ти суфицити привременог карактера, јер је на пример, град Београд до краја јуна био у статусу привременог финансирања, Војводина је остварила висок приход по основу пореза на добит, док је висок суфицит код РФЗО последица динамике исплате плата, пошто се у јануару у здравству исплаћује само пола плате.